Како олакшати трговину и смањити колоне на граничним прелазима?

За извозне папире потребно више од осам сати - Како олакшати трговину и смањити колоне на граничним прелазима?

За поступак извоза од тренутка када заступник преда извозне папире до излаза из земље потребно је 8 сати и 22 минута. Од тога је просечно време трајања поступка на граничним прелазима 3 сата и 11 минута, а на унутрашњем терминалу 3 сата и 46 минута. У ову статистику није урачунато време путовања од граничног до унутрашњег терминала и обрнуто. Да ни авионом поступак "не лети", говори чињеница да је укупно време извоза 1 дан, 1 сат и 44 минута, а увоза чак 2 дана, 21 сат и 19 минута, показују подаци Студије мерења времена, коју је у циљу унапређења ефикасности обављања царинских и других процедура урадила Управа царина у сарадњи са Светском банком.

Ове бројке недавно је коментарисао и министар трговине Расим Лјајић, наводећи да је то време далеко од пожељног. Лјајић је навео и да трошкови увоза и извоза у Србији и региону износе 16% бруто домаћег производа, док је у ЕУ тај трошак двоструко мањи. Изнео је и податак да "један дан застоја на граничним прелазима смањује извозну вредност робе 1%, а хране и пољопривредних производа 7%".

Иако се колоне камиона на границама и дуге процедуре увоза/извоза везују за рад царинске службе, статистика говори нешто друго. Просечно царинско време код увоза на граничним прелазима у друмском саобраћају је 45 минута, извозно само 5 минута. Време потребно за контролу инспекцијских органа (фитосантарна, ветеринарска, радиолошка испитивања) на граничним прелазима код увоза је у просеку 2 сата.

На презентацији студије је указано и да рад инспекцијских служби, тачније радно време и распоред запослених по граничним прелазима, веома утиче на број сати проведених у увозно/извозним процедурама. Како се могло чути на скупу, инспектора нема довољно, дешава се да цео регион покрива један човек, те да радним временом нису усклађени са потребама привреде.

Већи број запослених лица би свакако умногоме олакшао инспекцијски рад, кажу за еКапију у Министарству пољопривреде. Ипак, како наводе, постојећи кадар свих управа Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и инспекција у оквиру Министарства, обавља све потребне задатке ефикасно и у складу са законима.

- У Службеном гласнику Републике Србије објављен је списак свих граничних прелаза преко којих може да се врши увоз производа који подлежу ветеринарско-санитарном прегледу на државној граници. На наведеним граничним прелазима где се врши ветеринарско санитарна контрола постоје гранични ветеринарски инспектори. Такође, Наредбом о одређивању граничних прелаза преко којих ће се увозити, превозити и извозити пошиљке биља, биљних производа и прописаних објеката, и Наредбом о одређивању граничних прелаза преко којих ће се увозити, превозити и извозити средстава за заштиту и исхрану биља, одређени су гранични прелази на којима је присутна гранична фитосанитарна инспекција – наводе у Министарству пољопривреде.

То је и прва препорука поменуте студије – обезбедити да су сви пословни задаци које обављају надлежне службе, укључујући и радно време, прилагођени потребама пословне заједнице. Даље, требало би проширити употребу поједностављених процедура, организовати запослене у царинским испоставама сходно обиму посла и броју декларација. Неопходно је унапредити и инфраструктурне капацитете царинских испостава, као и континуирана набавка опреме – штампача, рачунара, потрошног материјала, бар код читача...

Инфраструктура

Александра Илић, начелница Одсека за поједностављене царинске процедуре у Управи царина, каже да је та државна институција већ покренула прве кораке по овим препорукама.

- Путем регионалних привредних комора информишемо фирме о поједностављеним царинским поступцима. Одржавамо семинаре и едукације и покушавамо да анимирамо привреду да уђе у процес поједностављења. Влада Србије је донела одлуку о формирању Националног координационог тела за олакшање спољне трговине, чији смо ми део. ЦЕФТА споразумом предвиђена је регионална размена података о роби између граничних служби. То мора да заживи до 2020. године. Када је у питању аутоматизација поступака, то је оно чему стремимо, знајући да је реч о изузетно захтевном пројекту. Управа царина је у септембру ове године започела пројекат који се финансира из ИПА фондова за аутоматизацију увоза и извоза. Припрема за имплементацију траје две године, а затим следи сама имплементација.

У Министарству пољопривреде наводе да унапређују компјутерски систем који ће знатно олакшати рад граничне ветеринарске и граничне фитоснитарне инспекције. Систем ће бити функционалан од 2018. године.

- На граничним прелазима на којима је успостављена ветеринарско-санитарна контрола постоји неопходна инфраструктура, с тим што је у току реконструкција објеката ветеринарске инспекције на појединим граничним прелазима. Објекти су опремљени неопходном опремом за рад. Гранична фитосанитарна инспекција Управе за заштиту биља користи две апликације, ФИТО и ФИБЕХ, које ће бити интегрисане у нови систем Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде који је развијен у оквиру пројекта "Развој одрживог информационог система за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде", а који ће се користити од 1. јануара 2018. године.

Логистички оператори

Представљајући резултате ове студије, Бранкица Обућина из Светске банке је указала да на ефикасност такозваног царињења умногоме утичу и сами логистички оператери.

- Мерење је показало да код авиотранспорта, од када авион слети до преузимања документације прође један дан, што је заиста неприхватљиво. Посебно због тога што се авион користи превасходно због брзине транспорта. У авиосаобраћају, од укупног увоза који траје 2 дана, 21 сат и 19 минута, просечно време од момента стављања документације на располагање заступнику, до физичког подношења документације царинском органу је 33 сата и 14 минута. Разлог овако дугог просечног времена које је потрошено од стране царинских заступника (шпедитера) јесте тај што заступници често не преузимају документацију одмах по слетању авиона него то ураде са закашњењем од 24 сата. Такође током тог периода спроводе се и инспекцијске контроле уколико постоји потреба. Целокупни поступак извоза робе је доста краћи од увоза, али свакако дуг – 1 дан, 1 сат и 44 минута.

Национално координационо тело за олакшање спољне трговине

Србија је једна од 60 земаља у свету која је основала Национално координационо тело за олакшање спољне трговине, а његов задатак је да буде једна адреса на којој ће предузећа отклањати све оно што смета да брже и јевтиније увозе, извозе и превозе робу кроз Србију. Ново координационо тело чине представници 12 различитих институција – министарстава, инспекцијских и граничних служби, полиције и царине, односно свих који би требало да допринесу отклањању препрека за слободан проток робе.

Распоред и радно време инспекцијских служби

Ради бржег и ефикаснијег протока роба, на граничним прелазима на Коридору 10 уведено је 24-часовно радно време граничне фитосанитарне и ветеринарске инспекције. Целодневно радно време тако, важи на граничним прелазима Хоргош и Батровци, где постоје услови за ноћне прегледе, односно осветљење од преко 500 лукса. На осталим граничним прелазима радно време је 12-часовно. Радно време граничне ветеринарске инспекције граничне фитосанитарне инспекције је 12-часовно у периоду летњег рачунања времена (од 1. априла до 31. октобра), и то од 07,00 до 19,00 часова или 10-часовно радно време у периоду зимског рачунања времена (од 1. новембра до 31. марта) - од 07,00 до 17,00 часова, дакле у доба дневне светлости.