Поштанске пошиљке

1. Како се одвија контрола и царињење поштанских пошиљака?
Дешава се да нам се грађани обрате са жалбом да се у пошиљкама не налази увек она роба коју су очекивали, те да сумњају да је неко „присвојио“ један део садржаја. С тим у вези, треба рећи да пакете отвара поштански, а не царински службеник, у просторији која је 24 часа комплетно покривена видео надзором.

Поштански службеник царинику подноси на увид садржај пакета, ради узимања свих података потребних за царињење робе, након чега се садржај најчешће враћа у исту амбалажу, осим у случајевима када је неопходна нова. Све се ово чини тако да не дође до видне повреде омота, или садржине пошиљке.

Пакети се обавезно обезбеђују унакрсним повезивањем канапа, на чијим крајевима се обавезно ставља поштанска пломба. У случају да пошиљка подлеже наплати царинских дажбина на пошиљку се ставља налепница „ОЦАРИЊЕНО'', а уколико не подлеже, налепница „ОСЛОБОЂЕНО ОД ПЛАЋАЊА ЦАРИНЕ“.

Контроли, односно отварању пакета може присуствовати и прималац пошиљке или особа коју је за то овластио.

Цариник врши увид у садржај пакета и пореди га са пратећом документацијом. Сви пакети који садрже робу која подлеже царинској контроли и/или наплати дажбина се отварају.

Наглашавамо да је за садржину поштанске пошиљке и њену испоруку одговоран поштански оператор. Како се из свега наведеног лако може закључити коју врсту контакта царински службеник има са пристиглом поштанском пошиљком и њеним садржајем, пошиљалац или прималац који имају било какву замерку на изглед или садржај пакета, своју рекламацију треба да упуте Јавном предузећу ПТТ саобраћај „Србија“, Угриновачка 210 б, у Београду, ако им је пошиљка стигла редовном поштом, или пак на адресу курирске службе преко које им је пошиљка достављена.

2. На основу чега се врши царињење поштанских пошиљака?
Царињење пакета започиње првенствено одређивањем царинске вредности неке робе (у овом случају пошиљке) и то применом метода које су прописане Царинским законом и пратећим прописима.

Царински службеници осим наведене вредности (односно рачуна) као методе за утврђивање царинске вредности, користе и друге методе, попут упоређивања вредности сличне или истоветне робе. То се ради, јер се у пракси показало да се вредности робе произвољно наводе и то са различитим мотивима (некада се вредности више пута увећавају, а некада умањују са циљем остваривања права на повластицу), због чега се при одређивању царинске основице узимају са резервом.

3. Како цариници утврђују вредност робе?
Према Царинском закону, постоји 6 метода утврђивања царинске вредности, прописаних одредбама чл. 52. и 56. поменутог закона, а примена тих метода врши се по хијерархијском редоследу.

Наиме, уколико постоји сумња да пријављена вредност робе представља стварно плаћену цену, односно, ако цариник посумња у приложену документацију, рачун или фактуру, а увозник на царински захтев не пружи додатне доказе, царинарница има право да оспори пријављену вредност и да царинску вредност утврди на основу осталих прописаних метода у зависности од расположивих података.

Једна од метода је рецимо упоређивање вредности истоветне или сличне робе увезене у приближно исто време на територију Републике Србије.

4. Шта се подразумева под термином „царинске дажбине“? 

Под царинским дажбинама се подразумева обрачун царине и ПДВ-а, сви остали намети - поштарине, лежарине, услуга отварања пакета су поштанске услуге, које пошта наплаћује независно од наплате царинских дажбина. 

5. Да ли је и ко ослобођен плаћања увозних дажбина на пошиљку?
Предвиђено је ослобођење од плаћања увозних дажбина на:
•пошиљке мале вредности послате од стране физичког лица другом физичком лицу, које нису комерцијалне природе и за које нема обавезе плаћања, у укупној вредности до 70 евра.  Ове пошиљке су ослобођене плаћања и царинских дажбина и ПДВ-а.

•пошиљке мале вредности, некомерцијалне природе, у укупној вредности до 50 евра, које правно лице шаље физичком лицу (куповина преко интернета). Ове пошиљке су ослобођене плаћања царинских дажбина, док се на њих ПДВ плаћа.

6. Шта ако вредност моје пошиљке прелази лимит предвиђен повластицом?
У том случају ћете платити предвиђене увозне дажбине.

Увозне дажбине на пошиљке које физичка лица примају из иностранства у поштанском саобраћају, чија вредност не прелази 3.000 евра, обрачунавају се применом јединствене царинске стопе у висини од 10 одсто, а на оцарињену вредност обрачунава се припадајућа стопа ПДВ. Притом, за поштанске пошиљке које подлежу наплати увозних дажбина, царинска основица увећава се за трошкове транспорта и поштарине.

У случају да су пошиљке вредније од горе наведеног износа (3.000 евра), или их наручују правна лица, обавезно је подношење декларације у писаном облику (Јединствена царинска исправа - ЈЦИ). Тиме се започиње поступак редовног царињења, који подразумева да ће се роба царинити по стопи утврђеној Законом о царинској тарифи.

7. Да ли је вредност пошиљке једино мерило при одобравању права на увоз?

Није, јер физичка лица могу примати само пошиљке чија садржина јасно указује на то да је реч о роби за личне потребе или потребе домаћинства.
То другим речима значи да као физичко лице можете примити и вреднију пошиљку, али у њој не сме бити предмет који је намењен за вршење неке делатности (нпр. обичну, а вреднију  бушилицу може примити и физичко лице, али професионалну, попут бушилице са компресором – не).
Уређаје потребне за вршење неке делатности можете да увезете само као правно лице, с тим што је неопходно да претходно проверите да ли је за тај уређај потребна и нека посебна дозвола за увоз.

8. Постоји ли разлика између пошиљака које стижу обичном поштом и оних које доставаљају курирске службе? 
Што се царине тиче све пошиљке имају једнак третман, независно од оператора који их доставља. Роба која се увози, односно, наручује може да стигне редовном поштом – преко ПТТ службе, или преко курирских служби какве су „ДХЛ”, „Федекс”, УПС” и сл.
Уколико пошиљка стигне брзом поштом царини се по стопи прописаној Законом о царинској тарифи у редовном поступку, или пак применом јединствене царинске стопе у висини од 10 одсто.

Начин доставе робе избор је њеног наручиоца и он се о томе вероватно изјашњава у моменту поруџбине. За наше грађане и даље је повољније да робу примају путем обичне поште, с обзиром на то да су ПТТ услуге јефтиније од услуга брзе поште, па су самим тим укупни издаци нижи.

Како се код поштанских пошиљака које подлежу наплати увозних дажбина, царинска основица увећава за трошкове транспорта и поштарине, онда је јасно да ће виша цена транспорта знатно утицати на увећање вредности саме пошиљке, па ће и царинске дажбине за такву пошиљку бити више.

9. Контактирали су ме из курирске службе преко које ми је стигла пошиљка и послали ми уговор о заступању, па ме занима да ли сам у законској обавези да ме они заступају у царинском поступку и да ли уопште мора неко да ме заступа или то могу да урадим сама, као физичко лице?
Уколико пошиљка стигне брзом поштом, царини се по стопи прописаној Законом о царинској тарифи у редовном поступку, а то значи да не можете да заступате сами себе, већ морате ангажовати заступника тј. шпедитера да то уради за вас.

Међутим, тај заступник не мора нужно бити шпедитерска служба курирског оператора преко кога вам је допремљена пошиљка, већ можете по својој слободној вољи одабрати заступника/шпедитера коме ћете платити услугу заступања у поступку.

Примаоци пошиљака често када се суоче са оваквом ситуацијом упореде цене услуга на тржишту и одаберу за себе повољнију опцију.   

10. Шта све треба да платим по пријему пошиљке и ко те дажбине наплаћује?

ЦАРИНСКА СЛУЖБА НАПЛАЋУЈЕ ИСКЉУЧИВО ЦАРИНСКЕ ДАЖБИНЕ (УКОЛИКО ИХ ИМА), ПДВ и АКЦИЗЕ, А СВЕ ОСТАЛО НИСУ ТАКСЕ КОЈЕ ГРАЂАНИМА НАПЛАЋУЈЕ ЦАРИНСКА СЛУЖБА!

Следеће услуге наплаћује ПОШТА у складу са својом важећом тарифом:

•подношење на царински преглед (ради се о такси коју наплаћује пошта за отварање пошиљке и упркос званичном називу нема никакве везе са царином),

•поштанску провизију за уплату, 

•лежарину за пошиљке. 

11. Због чега се дешава да увозне дажбине премаше вредност робе коју грађани поручују преко интернета?
То се може десити из више разлога. Један од њих је то што пошиљаоци сами увећавају реалну вредност пошиљке, која се наводи ради њеног обезбеђења.

Дешава се и да пристигла роба подлеже наплати царине и ПДВ-а, када у царинску основицу поред цене транспорта улази и трошак поштарине.

То је случај и када грађани уместо обичне поште, користе услуге курирских служби (ДХЛ, ФЕДЕХ, УПС итд.), чије су услуге знатно скупље и самим тим могу да подигну царинску основицу.

12. Да ли можете да појасните поступак царињења на неком примеру?

Ево неколико примера:
 
а) МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН ВРЕДНОСТИ 100 ЕВРА

 
б) ЦИПЕЛЕ од 80 ЕВРА
 
У случају да купац жели да наручи ципеле из иностранства које коштају 80 евра, ако узмемо да је транспорт плаћен нпр. 10 евра, онда ће царинска вредност бити 90 евра, јер цена транспорта улази у царинску вредност, а износ царине применом јединствене стопе царине од 10% износиће 9 евра. Основица за плаћање ПДВ је 99 евра (царинска вредност од 90 евра + износ царине од 9 евра). Износ ПДВ који се плаћа у конкретном слуачају, по стопи од 20% износића 19,8 евра. Значи, укупне дажбине ће износити: износ царине 9 евра + износ ПДВ 19,8 евра = 28,8 евра. Обрачун се врши у динарима по званичном курсу НБС.
 
в) ПАНТОЛОНЕ од 40 ЕВРА
 
У случају да купац жели да наручи пантолоне из иностранства које коштају 40 евра, ако узмемо да је транспорт плаћен нпр. 10 евра, царинска вредност ће бити 40 евра, јер у овом случају трошкови превоза не улазе у царинску вредност. Основица за плаћање ПДВ је 40 евра, што значи да ће применом стопе ПДВ од 20% у нашем примеру износ ПДВ бити 8 евра. Значи, укупне дажбине ће износити 8 евра. Обрачун се врши у динарима по званичном курсу НБС.
 
г) КЊИГА од 5 ЕВРА
 
У случају да купац жели да наручи књигу из иностранства која кошта 5 евра, ако узмемо да је транспорт плаћен нпр. 5 евра, царинска вредност ће бити 5 евра, јер у овом случају, трошкови превоза не улазе у царинску вредност. Основица за плаћање ПДВ је 5 евра. Износ ПДВ, у нашем примеру, по стопи од 20% износиће 1 евро. Обрачун се врши у динарима по званичном курсу НБС.
 
НАПОМЕНА: Уколико бисте рецимо поручивали путем поште акцизну робу (попут рецимо цигарилоса, цигара, дувана за луле), у том случају бисте морали да платите и акцизе. Примера ради за цигаре и цигарилосе плаћа се акциза у висини 23,26 динара по комаду (износ важећи од марта 2018. године).

Све акцизе, како поменуте, тако и оне предвиђене за резани дуван и дуван за луле, се усклађују у одређеном временском интервалу.

13. Да ли и коме могу да се жалим ако сматрам да вредност моје пошиљке није добро процењена?  
Уколико прималац пошиљке, сматра да цариници нису реално проценили вредност пошиљке, неопходно је да се захтевом обрати царинарници у којој је роба оцарињена.

Царинарница ће увидом у документацију поднету уз захтев, а имајући у виду околности под којима је извршен увоз робе, донети одговарајућу одлуку о основаности захтева.

Напомињемо да странка има право да уложи жалбу на обрачун дажбина и пре него што преузме робу, што значи да има право да од поште тражи обрачун дажбина на увид, па ако се не слаже са њим, да не преузме робу, већ да се одмах жали.

У случају подношења приговора, пошта ће неотворену пошиљку вратити пошти царињења, заједно са декларацијом, спроводницом и приговором примаоца ради спровођења поновног поступка царињења.

14. Колики је рок да доставим документацију која ми је тражена?
Законски рок у коме треба да доставите тражену документацију је 30 дана.

Да би царински поступак био окончан царинска испостава ће вам упутити позив поштом да доставите неопходну документацију ако се прегледом садржаја ваше пошиљке установи да су за њен увоз неопходне одређене дозволе, или ако постоји дилема око права увоза, вредности робе и сл.

Уколико то не учините у предвиђеном року, ваша пошиљка ће бити враћена пошиљаоцу.

15. Зашто је моја пошиљка враћена у иностранство када сам доставио тражену документацију?
Ваша пошиљка је враћена пошиљаоцу, јер сте одбили њено преузимање, а нисте правовремено поднели приговор на налаз царинарнице. Рок за то је 5 дана. У таквим случајевима одредишна пошта враћа пошиљку пошти царињења као неуручену, те се иста враћа пошиљаоцу на назначену адресу.

У конкретном случају, царински службеници по окончању царињења, никако нису могли да вам као странци у поступку сугеришу да накнадно приложите доказ о вредности робе, пошто је обрачун дажбина већ извршен.

Ваше је право да изразите своје неслагање са износом процењених дажбина и уложите приговор на налаз царинарнице, те да у управном поступку изнесете све чињенице и околности и поднесете исправе и друге доказе значајне за доношење одлуке (предрачун, рачун, извод из банке, извод о плаћању преко Pay Pal-а...). Али то морате учинити у предвиђеном року.

Пошиљке из Кине долазе на пошту царињења без назначеног садржаја у пошиљци, а у опису робе готово увек стоји реч „поклон“. Робу углавном не прати фактура, због чега царински службеници примењују методе вредновања предвиђене чланом 56. Царинског закона, ради утврђивања царинске основице. 

16. Због чега ми је тражена дозвола за увоз, када су се у мојој пошиљци налазили само витамини/седам батерија?
Као појединац немате право да увозите већу количину/већи број комада истоветне робе, јер се доводи у питање да ли је та роба намењена за ваше личне потребе или за даљу препродају, нарочито ако се из базе података види да сте ту робу и раније поручивали.
 
Да подсетимо, пошиљка је некомерцијалне природе ако се ради о повременим пошиљкама, и ако њен садржај чини роба намењена искључиво за личну употребу корисника повластице или чланова његове породице, која по својој природи и количини не указује на то да је роба намењена препродаји.

17. Шта да радим ако ми стигне пошиљка из које је нешто извађено, или ми пошиљка уопште не стигне?
У оваквим ситуацијама жалите се поштанском оператору.
Имате право на „Рекламацију због оштећења или умањења садржине поштанске пошиљке“, по члану 67. „Правилника о општим условима за обављање поштанских услуга“ (Службени гласник РС 24/10):
„Прималац или друго лице које је, према одредбама ових општих услова,овлашћено за пријем пошиљака, треба одмах приликом уручења,а најкасније наредног радног дана, да рекламира пријем оштећене пошиљке или пошиљке са умањеном садржином. Поштански оператор је дужан да се о основаности рекламације примаоца или овлашћеног лица изјасни у року од 30 дана од дана пријема рекламације.“
Такође имате право на „Рекламацију у случају неуручења или прекорачења рока за уручење поштанске пошиљке“ по члану 68. истог Правилника.

18. Стигле су ми поручене шоље амортизера, које сам купио од приватниог лица на сајту Ebаy. Царина је износила 2.888 динара плус ПДВ, иако је пар шоља плаћен 25 евра.
Физичко лице које купује робу преко интернета од другог физичког лица (на сајту Ebаy или неком сличном) НИЈЕ ослобођено плаћања дажбина.
Пошиљке мале вредности (до 70 евра) које грађани добијају од физичких лица из иностранства, ослобођене су СВИХ увозних дажбина (царине и ПДВ-а), само под условом да за поменуту пошиљку НЕ ПОСТОЈИ ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА, дакле, да се не ради о трговини.

Увозне дажбине нећете платити ако Вам пошиљку бесплатно шаље рођак или пријатељ, а не особа која нешто продаје преко интернета. 

19. Занима ме зашто ми је наплаћен ПДВ када је вредност моје пошиљке мања од 50 евра?
Када се ради о интернет куповини ПДВ се плаћа на све пошиљке, па и на пошиљке мале вредности. Дакле, платили бисте ПДВ чак и да је вредност Ваше пошиљке нижа од ове коју сте навели.
Пореско ослобођење прописано је само за пошиљке мале вредности које домаћи и страни држављани бесплатно примају од физичког лица из иностранства, под условом да те пошиљке нису комерцијалне природе и да њихова вредност не прелази износ од 70 евра.

20. Како сам као правно лице склопио уговор са Поштом Србије за услугу Post Export, могу ли бити ослобађен трошкова царине при слању робе у земље региона, уколико имам доказ да је роба произведена у Србији. Интересује ме шта је све потребно како бих то доказао?
У складу са Споразумом о слободној трговини ЦЕФТА 2006, као и Регионалном конвенцијом о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу, можете извозити у све стране потписнице, односно путем поште слати робу са преференцијалним пореклом, која ће бити ослобођена плаћања царине.
Како би могао да користи ову повластицу, извозник је у обавези да приликом спровођења поступка извозног царињења робе достави документацију, на основу које се са сигурношћу може утврдити да производ има преференцијално порекло.

Да би производ имао тзв. преференцијално порекло није довољно да буде само произведен, већ мора да буде у потпуности добијен или довољно обрађен, односно прерађен у Србији.

Уколико поседујете сву потребну документацију можете се директно обратити царинској испостави Пошта, где ћете царинском службенику поред изјаве на фактури, ставити на увид и горе поменуту документацију. 

Ако нисте сигурни да имате све што вам је неопходно за утврђивање статуса порекла конкретног производа Управа царина Србије у томе може да вам помогне. У том случају писани захтев упутите поштом на адресу:

Министарство финансија – Управа царина, Булевар Зорана Ђинђића 155а, Нови Београд, са доказом о плаћеној административној такси прописаној Законом о републичким административним таксама:
/servisi/taksirani_servisi/taksirani_servisi_usluge_na_koje_se_placaju_takse.html