Конвенција о забрани производње, усавршавања, коришћења и стварања залиха хемијског оружја и његовом уништавању (CWC)

Конвенција о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и o његовом уништавању (Chemical Weapons Convention -CWC), ступила је на снагу 29. априла 1997.године. Њен циљ је да елиминише читаву категорију једног од оружја за масовно уништавање - хемијско оружје. 

Хемијске супстанце које третира Конвенција разврстане су на хемијске супстанце са Листе 1,2, и 3 Анекса уз Конвенцију.

Наша земља (СРЈ) приступила је Конвенцији 20.априла 2000.године, на основу одлуке тадашње Савезне владе, а обавезе на основу Конвенције почеле су за нас да теку почев од 20.маја 2000.године.

У складу са обавезама из Конвенције, РС је донела Закон о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и o његовом уништавању ("Службени лист СЦГ", бр.36/2009.), којим се регулише питање спровођења Конвенције. Такође, извоз и увоз хемијских супстанци са Листа 1,2 и 3 врше се на основу дозволе коју издаје Министарство економије и регионалног развоја РС. 

Транспорт ове врсте робе регулисан је "Законом о превозу опасних материја"("Службени лист СФРЈ" број 27/90, 45/90 и "Службени лист СРЈ" број 24/94, 28/96, 21/99, 44/99, 68/02).

У име државе Србије, као међународног субјекта, за спровођење одредби Конвенције које се тичу спречавања производње, поседовања и увоза / извоза хемијског оружја, супстанци (прекурсора) и постројења за његову производњу, примарно је надлежна Национална комисија за спровођење Конвенције о забрани хемијског оружја. Такође, Комисија има одговорност да надзире и редовне активности, иначе дозвољене Конвенцијом али су на режиму дозвола (пре свега, увоз / извоз / производња / употреба хемикалија, опреме и др.)

У контексту спровођења ове Конвенције од значаја су следећи појмови: 

Хемијско оружје - подразумева се заједно или одвојено, следеће:

а) токсичне хемијске супстанце и њихови прекурсори, осим за оне намене које нису забрањене Конвенцијом;

б) муниција и средства посебно конструисана да изазову смрт или неко друго оштећење токсичним својствима оних токсичних хемијских супстанци наведених у тачки а), која се испуштају као резултат употребе такве муниције и средстава;

в)  сва опрема посебно конструисана за употребу директно везану за коришћење муниције и средстава наведених у тачки под б).

Токсична хемијска супстанца – свака хемијска супстанца која хемијским дејством на животне процесе може да изазове смрт, привремено онеспособљавање или трајно оштећење људског или животињског организма. 

Прекурсор – сваки хемијски реагенс који учествује у било којој фази производње токсичне хемијске супстанце било којом методом. То обухвата било коју кључну компоненту бинарног или вишекомпонентног хемијског система.

Кључна компонента бинарног или вишекомпонентног хемијског система–прекурсор који игра најзна-чајнију улогу код утврђивања токсичних својстава финалног производа и брзо реагује са другим хемијским супстанцаам у бинарном или вишекомпонентном систему.

Старо хемијско оружје обухвата:

а) хемијско оружје које је произведено пре 1925. године, или

б) хемијско оружје произведено у периоду између 1925. и 1946. године које је до те мере запуштено да се не може више употребити као хемијско оружје.

Напуштено хемијско оружје- хемијско оружје, укључујући старо хемијско оружје, које је нека држава после 1.јануара 1925. оставила на територији неке друге државе без сагласности те државе.

Намене које нису забрањене овом Конвенцијом су:

а) индустријске, пољопривредне,  истраживачке, медицинске, фармацеутске или неке друге мирољубиве намене;

б) заштитне намене, односно намене директно повезане са заштитом од токсичних супстанци и заштитом од хемијског оружја;

в) војне намене које нису у вези са употребом хемијског оружја и које не зависе од коришћења токсичних својстава хемијских супстанци као начина вођења рата;

г) одржавање реда укључујући намене за сузбијање унутрашњих нереда.

Наша земља као потписница Конвенције за забрану развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и његовом уништавању, обавезна је да једном годишње достави извештај о произведеним, прерађеним,потрошеним, увезеним и извезеним количинама хемијских супстанци  (за претходну календарску годину) наведених у Листи 2 Конвенције, Организацији за забрану хемијског оружја са седиштем у Хагу. Уколико се не одговори захтевима Конвенције или се прикаже мањак при увозу/извозу, консеквенца (по постулатима Конвенције) су економске санкције.

Из тог разлога, у циљу успешног спровођења Конвенције, царински органи имају значајну улогу.