Банкарске гаранције

Царински дужник и наплата царинског дуга код посредног заступања

Имајући у виду да су се у пракси поступања царинских органа појавиле недоумице у вези са одређивањем дужника и наплатом царинског дуга (нпр. у поступцима накнадне наплате по основу извршене накнадне контроле, наплате дажбина у случају промене правног статуса једног од дужника - блокаде рачуна, брисања из регистра АПР и сл.), који је настао по царинским декларацијама поднетим од стране посредног заступника, ради правилног и једнообразног поступања, обавештавамо вас следеће:

• Одредбом члана 6. Царинског закона ("Сл. гласник РС", бр. 18/2010 и 111/2012) је прописано да свако лице може да именује свог заступника за предузимање свих или само неких радњи у поступку који води царински орган, под прописаним условима. Заступање може бити непосредно, ако заступник иступа у име и за рачун другог лица и посредно ако заступник иступа у своје име а за рачун другог лица.
• Одредбом члана 159. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом ("Сл. гласник РС", бр. 93/2010 и 63/2013), прописано је да се подношење декларације коју потпише декларант или његов заступник, не искључујући прекршајну одговорност истог, сматра обавезним у погледу тачности унетих података у декларацији, исправности приложених исправа, као и поштовања свих обавеза у вези са стављањем робе у одговарајући царински поступак, а што је предмет контроле од стране царинских органа.

Имајући у виду наведено, посредни заступник радећи у своје име а за туђ рачун је обавезан да одговара за правилност унетих података у декларацији у погледу робе, односно, врсте, количине, вредности, сврставања робе по Царинској тарифи, пореских прописа и свих осталих правила везаних за конкретну робу.

Настанак царинског дуга прописан је одредбама чл. 237. до 253. Царинског закона.

Одредбом члана 237. став 1. Царинског закона, прописано је да царински дуг приликом увоза настаје, између осталог, стављањем робе која подлеже плаћању увозних дажбина у слободан промет и то у тренутку прихватања декларације, док је ставом 3. истог члана прописано да је дужник декларант, а у случају посредног заступања, дужник је и лице за чији је рачун декларација поднета. Сходно ставу 4. истог члана, уколико су у декларацији за један од поступака из става 1. овог члана приказани нетачни подаци због чега увозне дажбине нису обрачунате и наплаћене у целости или делимично, дужником се сматра и лице које је дало податке у декларацији, а које је знало или могло да зна да подаци ниси истинити.

Из цитираних законских одредаба произилази да царински дуг може бити наплаћен и посредном заступнику као солидарном дужнику.

Одредбом члана 250. Царинског закона је прописано да ако је више лица у обавези да плати царински дуг, обавезна су да тај дуг плате солидарно.

Треба имати у виду и одредбу члана 414. став 1. Закона о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља), којом је дефинисан појам и садржина солидарне обавезе, тако да сваки дужник солидарне обавезе одговара повериоцу за целу обавезу и поверилац може захтевати њено испуњење од кога хоће све док не буде потпуно испуњена, али када један дужник испуни обавезу, она престаје и сви се дужници ослобађају.

Имајући у виду наведено, царински орган приликом спровођења поступака из своје надлежности, има законску могућност да донесе одлуку којом ће обавезати посредног заступника за плаћање царинског дуга, односно, утврдити солидарну обавезу царинских дужника, али водећи рачуна о околностима сваког конкретног случаја који је предмет поступка."

(Објашњење Управе царина, бр. 148-03-030-01-504/2014 од 17.10.2014. године)

Генерално обезбеђење у транзиту

Актом Управе царина број 148-03-030-13-11/4/2011 од 25.11.2011.  године  објашњен је поступак издавања одобрења за употребу генералног обезбеђења, употребу генералног обезбеђења у умањеном износу или ослобођењу од полагања обезбеђења у поступку транзита, а који се примењује од 01.01.2012.године.

Имајући у виду да известан број привредних друштава већ поседује важеће банкарске гаранције за стављање робе у слободан промет и транзит које важе и после 01.01.2012. године, као и то да су нека привредна друштва отпочела процедуру код пословних банака ради издавања нових гаранција (а у систему старих подела банкарских гаранција), у циљу једнообразног поступања обавештавамо вас да се могу прихватати све гаранције за поступак стављања робе у слободан промет и транзит које су одобрене од стране пословних банака и то до истека рока њихове важности.

Захтев за генерално обезбеђење можете преузети  овде.

(Акт Управе царина 148-03-030-13-11/6/2011 од 06.12.2011. године.)

Инструкција о поступку подношења, прихватања, евидентирања, контроле, праћења и повраћаја гаранције за наплату царинског дуга у управи царина

Овом инструкцијом а у вези са чланом 80. Царинског закона („Службени гласник РС”, бр. 95/2018), чланом од 138. до 148. Уредбе о царинским поступцима и царинским формалностима („Службени гласник РС”, 39/2019) ближе се уређује процедура подношења, прихватања, евидентирања, контроле, праћења и повраћаја банкарске гаранције, као средства заједничког обезбеђења (у даљем тексту: гаранција) за осигурање намирења насталих царинских обавеза или обавеза које би могле настати.