Царина: последња брана шверцу антиквитета

Цариници се свакодневно суочавају са најразличитијим покушајима кријумчарења, а последњих година у експанзији је и шверц антиквитета који се у свету убраја међу најпрофитабилније и заузима четврту позицију после трговине дрогом, оружјем и људима. Управо је то разлог што се на подручју великих налазишта често могу срести тзв. ловци на благо који прекопавају, па чак и минирају локалитете у жељи да пронађу примерке који ће им брзо донети новац.Према речима Слободана Томића, начелника Одељења за царинске процедуре, кријумчари антиквитета најчешће траже пролаз до европских градова, јер је наша земља земља порекла, транизитна рута, али не и крајње одредиште.

''Једна од врло важних улога царинске службе да заштити културну баштину Републике Србије, што свакодневно и чинимо, тако што не дозвољавамо да се предмети од културног, уметничког и историјског значаја износе без неопходне документације. Уколико неко жели такав предмет да изнесе из земље, он мора да поседује дозволу односно решење које издаје Републички завод за заштиту споменика културе или ако је реч о публикацијама Народна библиотека Србије'', каже и додаје да дозволу за извоз таквих предмета са подручја Војводине издаје Покрајински секретаријат за културу.

Пошто је количина предмета који могу да се пронађу на локалитетима ограничена, а глад за зарадом све већа, више нису ретки ни случајеви да се уместо правих кријумчаре фалсификовани антиквитети.

''То је тачно, наиме сада је доступна технологија којом је могуће ''у домаћој радиности'' направити предмете којима се додаје патина тако да личе на старе. Ми смо у мају имали случај да је на Бачком Брегу у аутобусу откривена колекција од преко 500 предмета: кованица, фигурина, па чак и једну маску које су биле врло интересантне, изгледале су старо. У том тренутку није било искључено да је колекција оригинална, а било је и спекулација да потиче из Виминацијума. Међутим, цариници не могу сами да вештаче такве предмете и да одреде да ли је нешто и колико старо, па смо позвали у помоћ стручњаке који су након анализе закључили да се уствари ипак ради о – копијама.'', каже наш саговорник.

Преглед заплењених предмета и детаљну експертизу у овом случају извршили су стручњаци Музеја Војводине и том приликом утврдили да сви представљају копије или реплике. Оно што је на први поглед навело на сумњу у веродостојност откривених примерака, била је чињеница да су се поједини комади појављивали у више идентичних комада. Да се у случају забележеном на Бачком Брегу показало да је реч о оригиналним примерцима, вредност целе колекције би муњевито расла ка милионским износима, али је на срећу доказано да се ради о копијама, што је практично чини готово безвредном. Ипак, овај случај сликовито говори о коликим вредностима је реч и због чега се кријумчари, иронично речено, окрећу археологији. Последња брана за одлив вредног културног наслеђа је управо рад царинске службе која на самој граници може да спречи да они напусте земљу. На срећу, захваљујући богатом искуству, знању и опремљености, царинска служба Србије представља значајну препреку за кријумчаре свих врста, па и оних који покушавају да профитирају од шверца антиквитета.