Одузета кола, мотори, техника... скупљају прашину у складишту

Царински депо новосадске царинарнице подсећа по много чему на понуду Најлон пијаце: има свега, али највише заплењених цигарета, возила и техничких уређаја.

Ту су и обућа с лажним ознакама светских фирми, истина тврда као камен, што задире у права заштите права интелектуалне својине, али и омањи, а веома скупи пакетићи који повремено улазе у моду, на пример они који садрже материјал за зуботехничаре. У депоу су и паметни телевизори и остале справе које имају завидне напредне функције.

Заједничко за робу која сакупља прашину до лицитације је да припада брендираним фирмама, и то моделима високе класе. Аутомобили, готово нови, носе ознаке свега три бренда у врху, „мерцедес“, „рејнџ ровер“ и „тојота“, а мотоцикли – „кавасаки“, „хонда“ и „јамаха“.

Иначе, новосадска царинарница је друга по величини у нашој земљи. Између осталог, покрива подручја Врбаса, Бечеја, Бачке Паланке и Шида и веома прометне граничне прелазе, као и речну испоставу на кеју у Новом Саду. О каквим је капацитетима тог одељка Министарства финансија реч може казати податак да на прелазу Батровци, одакле и стиже највише заплењене робе, свакодневно пређе око 400 камиона и стотинак аутобуса. Лане је у новосадској царинарници оцарињено око 26.000 половних возила, али нека од њих остану закључана у огромној хали, пре свега јер имају прекуцане бројеве, махом већ регистровананих „близанаца“ с истим подацима.

Осим тих уобичајених послова и заплена, цариници се боре и с кријумачарењем наркотика и опасних материја, заштитом права интелекуалне својине, утврђивањем преферинцијалног порекла робе приликом извоза, а томе су се прикључили и актуелни послови око илегалних миграната.

– Кад се ради о мигрантима, у последње време имамо додатну обавезу да софистицираном опремом обазриво прегледамо пре свега камионски транспорт – каже за „Дневник“ саветник управника Царинарнице у Новом Саду Срећко Мрганић.

– Није неуобичајено да наиђемо на расечене цираде, а има и камионџија који сами пријаве да су осетили да се нешто необично збива у товарном делу. Ми такве случајеве евидентирамо, а то преузима полиција. Ти исти скенери на граничним прелазима откривају и велике количине кријумчарене робе. На пример, недавно је откривено више од 21.000 боксова „малбороа“ без акцизних маркица, у деловима телескопске дизалице, у камиону који је пролазио од Бугарске за Италију. Снимак нашег апарата на граничном прелазу Батровци показао је да структура материјала упакованог у сандуке није одговарајуће густине. Испоставило се да су сви елементи крана у потпуности били испуњени цигаретема, вредним више од 52.000.000 динара. Полиција је преузела случај који је процесуиран, а по правосудном решењу суда, заплењени су и возило и роба.И обична колска вага може знатно допринети у откривању шверца, регистровањем разлике у тежини забележеној на осовинама тешкаша. Та једноставна провера је помогла да цариници у једном камиону открију непријављену опрему погодну за узгој биљака у пластеницима, али и за лабораторијску производњу модификонане марихуане зване „сканк“.

– Акцизна роба је увек интересантна за недозвољен промет и трговину, али ипак, све мање је заступљена у царинским прекршајима. На пример, лане смо запленили 403 бокса цигарета, а годину раније 2.778. Такође, занимљиво је да смо претпрошле године, између осталог, запленили приликом недозвољеног износа девиза 1.032.405 евра и 228.200 швајцарских франака, а лане 435.155 валуте ЕУ и 109.850 „швајвараца“. За све те покушаје преноса преко дозвољених 10.000 евра поднели смо пријаве за девизне прекршаје – предочава Мрганић.

Осим тих „уобичајених“ заплена, деси се откривање, на пример, одстрељених птица које су забрањене за лов, стабала у ноћном транспорту, уметнина... Према Хрватској се редовно носе преко границе чак и роба с пијаце, па и хлеб, а цигарете и алкохол се подразумевају, ако би се причало о ситницама, а не камионима. Свако има своју рачуницу.

– Пореском политиком земаља у окружењу и либеразацијом царинске стопе са земљама Европске уније и осталим државама с којима имамо потписан споразум о царинским олкашицама приметно је све мање кријумчарење робе. Али, бележимо нагли скок поштанских пошиљки са светских онлајн сајтова на којима се наши грађани одлучују да поручују и пошиљке веома мале вредности, као што су маске за мобилне телефоне и неких ствари које се често уклапају до царински дозвољеног лимита за поштанско царињење, без обрачунске стопе, односно само уз износ ПДВ-а – објашњава Мрганић.

Он каже да се шверцована роба најчешће покушава пренети преко границе у импровизованим шупљинама возила, и то оним скривеним, додатно направљеним у резервоарима, испод резервних точкова, уместо ваздушних јастука, у гумама...

– Постоје цариници који су специјално обучени за откривање тих прекршаја и њима при прегледу возила не промичу такви покушаји, нарочито уз такозване анализе ризика и индиције – истиче Срећко Мрганић.

М. Вујачић