Царинска служба спремна за Пеј Пал

Царинска служба Србије спремно дочекује увођење Пеј Пела, познатог сервиса за слање новца и плаћање преко интернета. Грађани Србије од јуче могу да отворе налоге на том онлајн сервису и да купују робу широм света. Очекује се да због тога број поштанских пошиљака благо порасте, али у Царини кажу да њихови капацитети могу да одговоре том повећању.

Сервис ће, како је најављено, бити пуштан у неколико фаза, па је за сад могуће само куповање и слање новца, али не и пријема и плаћања за правна лица. Тренутно није могуће плаћање великих поруџбина за посао, за шта се такође може користити овај сервис. Следећа фаза, која је значајна за привреднике, може се очекивати убрзо, а њен ефекат ће имати одјека и на привредни раст. Министарство финансија, Народна банка Србије и друге државне институције активно су биле укључне у вишегодишње преговоре, будући да је законска регулатива морала да се прилагоди да би Пеј Пал могао да дође у Србију.

Грађани би од овог сервиса требало да имају директне користи, јер ће због појачане конкуренције домаћи произвођачи бити принуђени да неке цене коригују, пошто ће за ту врсту услуге или робе морати да се такмиче на глобалном тржишту.

Према важећим прописима, плаћања увозних дажбина (царинске дажбине + ПДВ) ослобођена су физичка лица чије пошиљке не прелазе вредност од 70 евра, а стижу им од физичких лица из иностранства. Пошиљке мале вредности (до 50 евра) које су наручене из иностранства од правног лица, ослобођене су од плаћања царине, али подлежу наплати ПДВ-а. За пошиљке веће вредности од горе наведених нису предвиђене повластице и оне подлежу наплати и царине и ПДВ-а.

Увозне дажбине на пошиљке које физичка лица примају из иностранства у поштанском саобраћају, обрачунавају се применом јединствене царинске стопе у висини од 10 одсто, а на оцарињену вредност обрачунава се припадајућа стопа ПДВ-а (осам или 20 одсто). Важно је да се нагласи да се, за поштанске пошиљке које подлежу наплати увозних дажбина, царинска основица увећава за трошкове транспорта и поштарине.

Већина грађана то не зна, па се често дешава да реагују због, по њиховом мишљењу, превисоког износа увозних дажбина које треба да плате приликом царињења.

Роба која се увози, односно наручује може да стигне обичном пошиљком – преко ПТТ службе или брзом поштом преко фирми какве су „ДХЛ”, „Федекс”, УПС”. Уколико, међутим, пошиљка стигне брзом поштом она се царини по стопи која је прописана Законом о царинској тарифи, а не применом јединствене царинске стопе у висини од 10 одсто.

Начин доставе робе избор је њеног наручиоца и он се о томе вероватно изјашњава у моменту поруџбине. За наше грађане и даље је повољније да робу примају путем обичне поште, с обзиром на то да су ПТТ услуге јефтиније од услуга брзе поште, па су самим тим укупни издаци нижи – истичу у Управи царине.

Узећемо за пример случај да купац жели да наручи јакну из иностранства која која код трговца кошта 80 евра. Ако узмемо да је транспорт плаћен рецимо 10 евра онда ће царинска основица бити 90 евра, јер цена транспорта улази у царинску основицу, па ће  царина износити девет евра. Основица за плаћање ПДВ-а је 99 евра. Пошто се ПДВ углавном плаћа 20 одсто у нашем примеру ће то бити износ 19,8 евра. Значи, укупне дажбине ће износити 9 евра + 19,8 евра = 28,8 евра (29 евра). Обрачун се врши у динарима по званичном курсу НБС.

Царинска вредност неке робе (у овом случају пошиљке) одређује се применом метода које су прописане Царинским законом и пратећим прописима. То значи да се рачун узима само као један од параметара при царињењу. 

У пракси се показало да се вредности робе произвољно наводе и то са различитим мотивима ( некада се вредности више пута увећавају, а некада умањују са циљем остваривања права на повластицу), због чега се при одређивању царинске основице узимају са резервом.

Царински службеници осим наведене вредности (односно рачуна) као методе за утврђивање царинске вредности, користе и друге методе попут упоређивања вредности сличне или истоветне робе за шта консултују каталоге и интернет странице са истоветном робом.

Када се говори о царињењу пошиљки за физичка лица чија вредност не прелази 3.000 евра, царињење се врши у такозваном скраћеном поступку (примењује се јединствена царинска стопа од 10 одсто). У случају да су пошиљке вредније од тог износа или када их наручују правна лица тада је обавезно поднети декларацију у писаном облику (ЈЦИ) и започети поступак редовног царињења. Оно подразумева да ће се роба царинити по стопи утврђеној Законом о царинској тарифи.

Једно од честих питања је и да ли ће се лимит за царињење поштанских пошиљака  мењати у корист купаца када профункционише „Пеј Пал”, али за сада то није познато. Управа царина је извршни орган који спроводи важеће прописе, те уколико до повећања лимита дође, то ће одмах бити примењено у пракси.