Напици од змија и шкорпија у шверцерском ланцу

Кријумчарење заштићених врста, било да је реч о живим примерцима или не, опада из године у годину, говоре подаци којима располаже царинска служба Србије.

Узрок томе може бити чињеница да се том проблему приступа све озбиљније и да су контроле све ригорозније.

У свету је, за разлику од Србије, тај вид шверца много присутнији, о чему говоре и подаци Интерпола по којима се нелегална трговина ретким и заштићеним животињским и биљним врстама убраја у један од најуноснијих облика илегалне трговине на свету. Нико прецизно не може да каже о којим је цифрама реч, али се верује да је та врста шверца уноснија чак и од трговине људима.

У царини за „Дневник“ кажу да имају добре резултате у откривању и сузбијању нелегалне трговине и у тој области, посебно када се има у виду да је Србија махом транзитна земља за егзотичне примерке биљних и животињских врста, а ретко и њихово крајње одредиште.

Најсвежији пример заплене једне такве врсте догодио се недавно када је на граничном прелазу Келебија спречен покушај нелегалног уноса четири жива примерка заштићеног афричког сивог жако папагаја. Те птице се убрајају у једну од око 360 врста папагаја заштићених Конвенцијом о међународном промету угроженим врстама дивље фауне и флоре (ЦИТЕС) и националним прописима Србије.

За том врстом папагаја постоји велика потражња на глобалном тржишту кућних љубимаца, пре свега због њихове природне способности да опонашају људски говор, као и због изражених когнитивних способности.

Баш у ово време прошлог лета на аеродрому „Никола Тесла” цариници су спречили покушај нелегалног уноса у Србију два жива примерка афричког сивог жако папагаја из Анголе. Тада се у прекршају нашла српска држављанка која је летом из Франкфурта са супругом допутовала из те афричке земље, а птице је покушала да унесе у земљу такође без одговарајуће ЦИТЕС дозволе за увоз. Како сазнајемо, данас су та два жако папагаја становници београдског зоо-врта.

Било је много примера скривања живих животиња у фабричке шупљине аутомобила и аутобуса, као и њиховог паковања у пртљаг... Цариници који су то доживели, вероватно никада неће заборавити када су у једном аутобусу који је из Чешке ишао у Бугарску преко Србије, у простору између седишта, пронашли живе змије, гуштере и жабе, уредно спаковане у вреће и пластичне кутије захрану.

Примера је заиста много, али је врло необичан случај с граничног прелаза Прешево, када су у приколици једног путника из Трговишта пронађени мајмуница стара седам година и мужјак крокодила! Њихов власник није имао неопходну дозволу за извоз. За мајмуна је показао истеклу реекспортну дозволу, док за крокодила – мужјака старог шест година, није имао никакву документацију. Решењем граничног ветеринарског инспектора извоз животиња је забрањен, а царинска служба их је задржала до доласка инспектора за заштиту животне средине.

Један наш држављанин ухваћен је с роговима заштићене врсте козорога који живи само у брдовитом делу Турске ка сиријској граници.

У Управи царина се сећају и случаја једног нашег суграђанина који је у кофер ставио кожу црног медведа и његову лобању, да би се потом правдао да их је добио на поклон од пријатеља у Канади!

Цариници на Келебији спречили покушај кријумчарења две препариране птице, од којих је једна строго заштићена врста сове „Бубо бубо“, познатија под називом „сова буљина“. Аустријски држављанин нашег порекла је, излазећи из земље, пријавио препариране птице – сову и врану, које је, како је навео у изјави, добио на поклон од пријатеља, мада није имао никакву пропратну документацију, потребну за прекогранични промет те врсте робе.

Велику пажњу својевремено је изазвало и неколико заплена егзотичног напитка са змијама и шкорпијама, за који се тврдило да лечи реуму, али и импотенцију. Носили су га махом путници који су долазили из азијских земаља као сувенир са свог далеког путовања, не размишљајући о томе да се у њиховом сувениру налази заштићена врста, за чији су увоз потребне одговарајуће дозволе.

Што је врста ређа и угроженија, то је њена вредност већа. Многе животиње угину измучене, због стреса, или убрзо потом, јер не могу да се прилагоде и опораве. Кријумчари их транспортују у лошим условима, често их имобилизују на различите начине, птице држе у скученом простору, у потпуном мраку, даих не би одале приликом преласка границе.

Због велике потражње на тржишту егзотичних кућних љубимаца, на мети кријумчара су најчешће птице, пре свега папагаји, који су увек актуелни, а тим видом кријумчарења пођеднако се баве и страни и домаћи држављани. Заједничко им је то што мисле да је то брз и лак начин да добро зараде, док животиње посматрају искључиво као извор профита. Међутим, не рачунају с тиме да су цариницима добро познате специфичности тог вида кријумчарења, као и сви модалитети које шверцери примењују, да не говоримо о најсавременијој техници, којој тешко нешто може да промакне.  Путници, па и кријумчари, као да заборављају да Управа царина располаже скенерима за преглед пртљага и да такви предмети у нечијем коферу сигурно не могу проћи неопажено.

Конвенција од 2002. године

У Одељењу Управе царина за сузбијање кријумчарења раде официри за везу задужени за спровођењеЦИТЕС конвенције који одлично сарађују с другим службама које се баве истим проблемом, посебно с Групом Министарства пољопривреде и заштите животне средине за ЦИТЕС.Србија је потписница Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне и спроводи је од 2002. године, а њом је регулисано издавање увозних, извозних и транзитних дозвола за више од 33.000 заштићених врста животиња и биљака. Неке од тих врста су често мета кријумчарења, што је неке од њих довело до истребљења.