Конференција о сивој економији: Тешка борба против шверца цигарета

На трећем панелу "Шверц и црно тржиште рада - проблем са којим се Србија и даље суочава" Соња Лазаревић, начелница Одељења за унутрашњу контролу Управе царина, рекла је да царинска служба бележи значајне резултате у сузбијању шверца. 

"Управа царина је прошле године учествовала у укупном буџету са 43,8 одсто, што је пуно ако се зна да је велики број царина смањен или укинут. С друге стране, наплата ПДВ-а при увозу расте, тако да је по том основу у 2015 години наплаћено готово 90 милијарди више него 2011. године.  Притом не треба заборавити ни чињеницу да је престао да се наплаћује ПДВ на струју и гас, а да то није био случај, приход који смо остварили би био још већи. Што се тиче заплена цигарета, током последњег месеца смо запленили 4 милиона комада цигарета, а од почетка 2016. преко 8 милиона комада", испричала је она.

Лазаревићева је рекла да кријумчарење мења облик, тако да то није више само преношење у скривеним деловима путничких возила, већ је све сложеније.

"Кријумчари боље сарађују иако су из различитих земаља, него привредни субјекти. Они са својим лажним подацима желе по сваку цену да умање своју обавезу према држави, а када се ради о акцизној роби, и акцизе, пореза и ПДВ. Што се тиче шверца дувана, ми смо у возилима где се преносе поштанске пошиљке налазили велике количине дувана чак и у унутрашњости земље, јер имамо могућности за такву, тзв. дубинску контролу. Могу да истакнем и податак из истраживања које није иницирала Управа царина, већ једна од водећих дуванских компанија, а у коме је закључено да су кријумчарене цигарете прошле године биле присутне на нашем тржишту са 25 одсто, а да је ове године тај проценат смањен на 17 одсто, што говори о томе колико смо на овом плану радили", рекла је она.

Она је објаснила да зарада по шлеперу цигарета који из Србије, на пример, крене у Бугарску може да буде 50.000 евра, а уколико тај исти шлепер успе да стигне до Ирске – зарада може бити и 500.000 евра.

Лидија Стојановић, главни тржишни инспектор и помоћник у Министарству трговине, рекла је да је направљен ходограм контроле од узгоја дувана па до продаје.

"У оквиру тог ходограма тржишна инспекција покрива продају резаног дувана и цигарета. А он нам омогућава да максимално покријемо тржиште дувана и одрадимо оно што је потребно. У делу резаног дувана заплене су мање у количинама, него што то ради Управа царина, јер они плене целе контигенте. Суштина су пијаце и простор око пијаца, који контролишу комунални инспектори градова и локалних самоуправа. Наш задатак је да непрестаним контролама досађујемо свима који желе да се баве овом продајом, а са друге стране дођемо до имена субјеката који нелегално продаје резани дуван, а који достављамо безбедносним структурама како би пратили и откривали мреже продаје", објаснила је она.

"Ове године је значајно смањен број присутних продаваца резаног дувана и у протеклих 9 месеци је заплењено 1,5 тона резаног дувана и нешто испод 4.500 паклица цигарета. Они се више не осећају тако слободно. Углавном раде продају за познате купце, а то значи да се у тезгама смештају одређене количине, а сада то стављају и у аутомобиле око пијаца. Слична ситуација је и са цигаретама", рекла је Стојановићева.

Стојановићева је објаснила да се у последње време дешава да се нека роба наручује преко интернета, доспева у неку страну земљу а онда је неко уноси у Србију као робу која је за личну употребу и коришћена, да би се онда та роба слала одређеним лицима путем брзих пошта. 

"Ми смо радили и обраду једног портала, који је нудио производе, а било је преко 8.000 огласа у вези са опремом за лов и риболов. Радили смо обраду само 10 одсто лица која су се појавила на порталу да би закључили да је свега 2,2 одсто било легалних трговаца, док је велика маса тога била продаја робе која је "као нова", што говори да се заправо и ради о новој роби. Свега 20 одсто производа је било коришћено, а радећи такву елиминацију стигли смо до тога да је на 868 лица која смо обрадили преко 30 одсто било у сивој зони. То значи да је било преко 50.000 огласа само на овом порталу у сивој зони", рекла је она. 

Касније су дошли до имена људи који су се оглашавали, уочили да су имали доста улазака у земљу, а да ништа није пријављено за увоз. Међутим, дошло се до података од мађарских колега да су та лица на њиховој територији тражила велики повраћај ПДВ за робу коју су купили у тој земљи, а коју нису царинили у Србији.

По речима Бојана Јоцића, директора Инспектората за рад увођење Закона о инспекцијском раду је јако помогло, јер сада инспекција може да контролише и нерегистрована предузећа, што раније није био случај. "Ми смо до сада имали приступ привредним субјектима који запошљавају, што је био нонсенс. Законом је унета новина да инспектор рада када наиђе на нерегистровани привредни субјекат, може да поступа као и према регистрованом. Од почетка примене закона до краја септембра ове године открили смо 971 нерегистровани привредни субјекат, као и 975 запослених лица која нису била пријављена. Највише нерегистрованих фирми је у занатском делу, трговини, угоститељству али смо имали и вртиће, геронтолошке центре, играонице па чак и случај штампарије и базена", испричао је он.

Јоцић је рекао да је инспекција рада имала чак и ноћне акције, а да се инспекторат организовао сам како би што ефикасније радили, а да ће инспекције бити још учесталије.

Веселин Милошевић, помоћник директора Сектора за информационе и комуникационе технологије Управе царина, говорио је о Новом компјутеризованом транзитном систему (НЦТС) који је веома унапредио провере и рад царинске службе. Он је нагласио да је било веома важно да Србија аутоматизује транзит. 

"Јако је битан увоз и извоз робе, а све произлази из транзита. Овај нови систем је беспарпирни централизовани царински поступак, а ми смо на тај начин постали део породице која обухвата ЕУ, али и Турску и земље ЕФТА ", рекао је он и додао да " више нема папира, нема декларација, јер су они јако добар терен да се уради нешто што није у складу са прописима".

Милошевић је нагласио и да је сада немогуће да неко испред наше царине прави "дупле" папире са умањеним вредностима како би платио мању царину у Србији, јер када роба крене из неке земље сви у систему знају колико је она вредна и додао да је увођење овог система у Србији утицало и на значајно смањење сиве економије.