На царини ове године заплењено 4,5 милиона евра, кријумчари крили новац на најневероватнијим местима

Управа царина запленила је за једанаест месеци ове године 4,5 милиона евра нелегалног новца, који су углавном грађани албанске и турске националности покушали из Западне Европе да пренесу преко Србије, сазнаје "Блиц".

Ово је до сада највећа заплена кеша, чије се порекло углавном везује за криминогене активности, односно трговину наркотицима, изнуде или других нелегалних токова. Да је то тако потврђује и недавна заплена на Прешеву: у аутомобилу косовског Албанца са норвешким таблицама, у пртљажнику откривено је 3,5 милиона норвешких круна, што је близу 390.000 евра! Подаци указују да је, како се сумња, реч о човеку који има везе са албанским нарко-картелом, а који је новац од продаје наркотика, требало да опере у Приштини. Новац, ипак, није завршио у Приштини већ у каси српске царине, где ће бити до окончања судског поступка, а након тога наћи ће се у српској државној каси. Овај непланирани приход добро ће доћи за српске финансије, као што је то био случај и у претходне три године, када се у државну касу слило 13 милиона евра заплењеног новца.

Оно што је посебно бизарно у овим случајевима је да се људи не либе да чист кеш и то по неколико стотина хиљада евра крију по чарапама, несесерима за шминку, па чак и у доњем вешу старијих жена.

Извор "Блица" из Управе царина тврди да је нелегално стечен новац, поред цигарета и друге акцизне робе, постао главна роба која покушава да се прошверцује кроз Србију.

- Ми смо за три године одузели 13 милиона евра, и већина тог новца је завршила у српском буџету јер је реч о прекршају који углавном не може да се правда. Другим речима, након привремене заплене, после судског поступка, тај новац трајно остане на рачуну државе Србије јер је тако наш закон прописао. Оно што је уочљиво, то је да се све чешће покушавају пренети велике суме новца, које најчешће Албанци са Косова и Турци покушавају да из Западне Европе прокријумчаре до Косова или Турске. Тај новац цариници углавном откривају на излазу из Србије, на граничним пречлазима Батровци, Градина и Прешево - наводи наш саговорник.

Он додаје да, када се актери открију, не желе ни реч да проговоре о пореклу пара.

- Често то нису власници одузетог новца већ курири, људи који то раде за потребе нарко-босова, па не желе додатно да улазе у проблем. Поред новца од дроге, има и оног од изнуде, коцке и других нелегалних токова, па се зато и иде на овакав ризик преноса. Нјима је и по ту цену важно да се он опере - каже наш извор.

Да су сазнања "Блица" тачна, индиректно нам је потврдила и помоћница директора у Сектору за контролу примене царинских прописа Управе царина Соња Лазаревић.

- Нису још готови биланси, али је до новембра сигурно заплењено више од четири милиона евра. Има путника који, случајно или намерно, чине девизни прекршај тако што не пријављују да са собом носе више од 10.000 евра. Тиме они крше Закон о девизном пословању и Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма, тако да ми привремено одузимамо те девизе и прекршиоце предајемо суду који овакве прекршаје најчешће кажњава новчаном казном и трајним одузимањем износа откривеног у прекршају. Питање које се поставља је - за шта се тај новац заправо користи? Нико не би свесно кршио пропис који је добро познат, нити би ризиковао да му тако велика сума новца буде одузета да су ту баш сасвим чиста посла - наводи Лазаревићева.

Она додаје да постоји могућност да се велике суме новца које се кријумчаре заправо преносе како би се опрале.

- Феномен прања новца носи озбиљан безбедносни ризик јер се повезује са могућим финансирањем тероризма. Зато, посебне активности предузимамо да ланац тих токова новца прекинемо и онемогућимо да он дође до криминалних или терористичких група којима је био намењен. Интензивно размењујемо информације са другим царинским службама, што се показало као изузетан модалитет за спречавање потенцијалних злоупотреба и омогућава нам да будемо још ефикаснији у борби против таквих појава.

Царинска служба заједно са другим државним органима учествује и у међународним акцијама спречавања прања новца, па је тако у више наврата спречено прање милионских износа. Све те наше активности допринеле су да се у протекле три године одузме око 13 милиона евра прокријумчарених пара - каже Лазаревићева.