Уштеда и времена и новца

Нови компјутеризовани транзитни поступак је први електронски, беспапирни царински поступак у Републици Србији, чије је увођење обавеза и услов за приступање Србије пуноправном чланству у ЕУ. Пуна примена новог компјутеризованог система у заједничком транзиту успешно је поцела да се реализује 1. фебруара 2016, што ће Србији помоћи у припреми за чланство у европској царинској заједници. Употребом овог транзитног поступка створени су услови унапређења позиције Републике Србије као транзитне земље, јер је тај систем омогућио подношење електронских декларација за транзит робе и комплетно електронско вођење и управљање транзитним царинским пословима у друмском саобраћају. Папирна декларација је замењена електронском на ефикасан и сигуран начин. То значи да се сада у редовном поступку, у транзиту, мора користити електронска декларација уместо папирне документације. С обзиром да је у питању велика новина, царински службеници су непрестано у приправности како би спречили евентуалне застоје на граници, међутим чак 93% обавља се без сметњи електронским путем. Нови беспапирни систем учинио је транзит ефикаснијим, смањио застоје и омогућио српској привреди да постане конкурентнија на глобалном тржишту. Захваљујући овом систему смањени су транспортни трошкови, а неопходне банкарске гаранције значајно су ниже.Сам почетак је подразумевао да је Народна скупштина Републике Србије прогласила 24. јуна 2015. Закон о потврђивању Конвенције о заједничком транзитном поступку („Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 13/15, у даљем тексту Конвенција). У складу са Одлуком бр. 2/2015 Заједничког одбора Конвенције, Република Србија је од 1. фебруара 2016. почела са применом заједничког транзитног поступка. На тај начин Србија се нашла у друштву осталих уговорних страна, које су потписале Конвенцију: Европска Унија – ЕУ (Шведска, Финска, Летонија, Литванија, Естонија, Данска, Немачка, Уједињено Краљевство, Ирска, Холандија, Белгија, Француска, Аустрија, Шпанија, Португалија, Италија, Словенија, Луксембург, Малта, Кипар, Грчка, Бугарска, Румунија, Чешка Република, Мађарска, Пољска, Словачка Република и Хрватска), Швајцарска, Норвешка, Исланд. Конвенција такоде важи и у Кнежевини Лихтенштајн зато што је она део царинске уније са Швајцарском,Републици Турској и БЈР Македонији. Заједнички транзитни поступак даје могућност учесницима у царинском поступку да робу превозе измеду наведених уговорних страна Конвенције на основу једне електронске декларације и једног обезбеђења које важи у току целе транзитне операције. Такође, од 1. фебруара 2016, могуће је да се појави роба за коју је транзитни поступак већ отпочео у некој од уговорних страна Конвенције. У тим случајевима царинска испостава на уласку у Србију има улогу транзитне царинске испоставе, где само евидентирају прелазак границе. У случајевима када је отпочео заједнички транзитни поступак у некој уговорној страни Конвенције и роба само транзитира кроз Србију, или када након спроведеног извозног поступка у нашој земљи отпочне заједнички транзит у Србији, на изласку са нашег царинског подручја, на граници са ЕУ, неће се спроводити никакве царинске формалности. Имајући у виду наведено, као и геостратешки положај Србије као транзитне земље на путу од истока,од Турске, ка земљама Западне Европе, почетак заједничког транзитног поступка даје могућност учесницима у царинском поступкуда робу превозе између наведених уговорних страна Конвенције на основу једне електронске декларације и једног обезбеђења, које важи у току целе транзитне операције. На тај начин у великој мери се смањује време задржавања превозних средстава на граничним прелазима ради израде царинске документације и самим тим се смањују трошкови свих учесника у царинском поступку. Такође, узимајући у обзир да је у питању електронски документ и сами учесници у царинском поступку имају могућност надзора над транзитним операцијама, јер се сваки прелазак границе евидентира у систему. У овом тренутку, све царинске испоставе Управе царина, као и шпедитерске компаније, укључене су у систем НЦТС и реална очекивања су да се његовом успешном имплементацијом повећа конкурентност Коридора 10 у односу на остале коридоре у региону, а самим тим оствари и већи профит од транзита као важне привредне делатности. Управо ради тога Управа царина је понудила сваку врсту подршке привреди за коришћење НЦТС-а, путем едукације за шпедиције и транспортере, могућношћу преузимања бесплатне апликације за мала и средња предузећа, као и тзв.’Хелп деск’ сервис који је могуће контактирати за сва питања у вези са применом овог система. Приоритет Управе царина остаје и на даље да пружи подршку развоју привреде Србије и у том смислу се предузимају конкретне мере како би се омогућило свим заинтересованим компанијама да лакше и брже послују,развијају и јачају сопствене капацитете, што мора довести до даљег напредовања, развоја и унапређења пословања свих привредних субјеката.

ЈЕДНОСТАВНИЈЕ ПРОЦЕДУРЕПоред наведених олакшица, самом Конвенцијом прописана су и поједностављења у транзитном поступку и то: 1. Употреба заједничког обезбеђења за више транзитних операција. 2. Статус овлашћеног пошиљаоца даје могућност отпреме робе из простора пошиљаоца (складиште предузећа, фабрика...) и издавање транзитне декларације, без допремања превозног средства до царинске испоставе. 3. Статус овлашћеног примаоца даје могућност допремања робе директно у простор овлашћеног примаоца без допремања робе царини. Комуникација између овлашћеног примаоца и царине врши се електронским путем разменом стандардизованих електронских порука. 4. Употреба посебних пломби даје могућност стављања својих обележја на превозна средства чиме се омогућава директан надзор над пошиљком. 5. Поједностављење у железничком саобраћају даје могућност употребе ЦИМ товарног листа као транзитне декларације. ’Србија Карго’ а.д. има одобрење за овај вид поједностављеног транзитног поступка.