Форум ''Аргументи'': Утицај глобалних кретања на привредни развој Србије

Привредна кретања у Србији не могу се посматрати ван контекста европских и светских глобалних кретања која су постала врло турбулентна. На питања на који начин Србија треба да постави своју економску политику, да ли је потребно да остане окренута Европи или треба да тражи алтернативна тржишта, на који начин може да привуче инвестиције и како да што више избегне турбуленције на глобалном тржишту одговоре су дали учесници 25. Економско-политичког форума ''Аргументи'' који је одржан 29. новембра у организацији Бизнис Инфо Групе и Фондације Конрад Аденауер.

На Форуму су говорили Александер Јунг, заменик амбасадора Немачке у Србији, Михаило Црнобрња, председник Европског покрета у Србији, Снежана Карановић, помоћница директора Управе царина, Владимир Вулетић, професор Филозофског факултета у Београду и Зоран Јеремић, аутор анализа "100 највећих, 100 најбољих", док је медијатор скупа била Биљана Степановић, директорка Бизнис Инфо Групе.

Александер Јунг, заменик амбасадора Немачке у Србији истакао је да је из немачке перспективе веома важно мишљење њихових привредника који послују у Србији.

"Чак 90 одсто њих рекло је да би поново дошли у Србију. Када немачке фирме кажу да овде могу да раде добре послове, то је веома добар знак. Чак и уз то што има потребе за побољшањем у виду реформи пореског система, борбе против корупције, правне сигурности, модернизације привреде...То је све веома важно и за поглавља 23. и 24. у процесу придруживања Европској унији", рекао је Јунг и додао да "у Србији послује више од 350 активних немачких предузећа, са инвестицијама од 1,8 милијарди евра и преко 31.000 отворених радних места. Важна тема у свему томе је стручно образовање. У Србији постоје врхунски образовани људи, али и квалификовани радници, као и они који су на средњем нивоу",рекао је заменик амбасадора Немачке.

Норберт Бекман Диркес, директор Фондације Конрад Аденауер за Србију, казао је да га одушевљава што се стално помиње и истиче аспект одговорности предузећа и захвалио се  представницима медија што су преносећи поруке са оваквих догађаја допринели бољем информисању.

Управу царина Србије је на форуму ''Аргументи'' представљала Снежана Карановић, помоћница директора, која је нагласила да Царински закон из 2010. године чине прописи који су усаглашени са Европском унијом, да усаглашавање с њом једног дана мора бити потпуно, као и да ти прописи морају бити примењени у пракси. Она је посебно истакла активности које царинска служба Србије предузима како би пружила подршку развоју привреде и привредницима олакшала пословање.

"За сада 93 компаније користе царински поступак кућног царињења који се завршава у року од 15 минута. Имамо 74 одобрења за извоз и 74 одобрења за увоз", истакла је Карановићева. Како је рекла, уведена је и електронска транзитна декларација, а смањено је и време потребно за обављање царинских процедура. Важно је и увођење института овлашћеног привредног субјекта, а то је статус партнера царине и Србија је досад издала девет таквих одобрења.

"Колики је то напредак види се по томе што остале земље из бивше СФРЈ у региону немају ниједног члана", навела је помоћница директора Управе царина и додала да Србија увелико ради на томе да постане чланица Светске трговинске организације.

Професор Зоран Јеремић, изнео је податке из публикације "100 највећих 100 најбољих" у којој су обрађени резултати српске привреде у периоду 2008-2015 године.

"Привреда Србије суочила се након светске економске кризе са великим изазовима који су довели до стечаја и банкротства великог броја привредних друштава, а читаве привредне гране пре свега грађевинарство претрпеле су губитке од којих се дуго не могу опоравити. Група великих предузећа је банкротирала због презадужености".

Највећу просечну нето добит имао је НИС а.д. Нови Сад, затим Телеком Србија АД Београд и Теленор ДОО Београд", навео је професор Јеремић.