Чарапа пуна дуката, сендвичи филовани златом

На Градини за четири месеца заплењено шест килограма злата, колико је на овом прелазу одузето током целе прошле године

У београдским јувелирницама грам четрнаестокаратног злата купују за 2.300 динара На Градини су цариници од почетка године запленили шест килограма злата, што је дупло више него током целе 2016. на овом граничном прелазу ка Бугарској. На истом месту у марту је откривен златни накит у комбинацији са дијамантима чија је вредност процењена на око 2,5 милиона динара.

„Необични су покушаји кријумчарења златног накита, који су цариници проналазили у свим могућим облицима – од праха, листића и полуга, преко ломљеног и претопљеног, па до прекрасних комада накита у комбинацији са драгим камењем”, каже за „Политику” Иван Рибаћ, начелник Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина.

Последња заплена овог племенитог метала догодила се крајем априла када је одузето 767 флашица „бразилске златне прашине”. Рибаћ додаје да је то необичан случај, који раније нису забележили у пракси.

Улагање у злато је стабилна инвестиција. Тренд раста цене племенитих метала на светском тржишту и економска криза обично за последицу имају нови талас нелегалне трговине златом и девизама, са чиме се цариници све чешће сусрећу.Током 2016. на српским границама откривено је 24 килограма овог племенитог метала.

Цариници су накит откривали у наслонима аутомобилских седишта, инструмент таблама и ауспусима, у специјално направљеним торбицама од платна око струка путника, чак и у доњем рубљу… Они чија је намера да злато нелегално пренесу преко државне границе, скривају га свуда где је то могуће и немогуће замислити. Кријумчари се труде да буду маштовитији од оних чији је задатак да их открију.

У тој вечној игри мачке и миша цариницима је осим искуства и интуиције од велике помоћи најсавременија опрема којом ова служба располаже. Захваљујући томе, златни накит је откриван и у камионским кабинама, тетрапаку са соковима и млеком, паковању са готовим јелима...Заплењено злато иде на лицитацију. Али на тим надметањима могу да учествују само они који се професионално баве том делатношћу попут јувелира и златара. Цена злата се углавном прати по унци (31,1 грам). Његова вредност у продаји зависи од много фактора: да ли је реч о накиту, дукатима, полугама, као и колика је чистоћа злата – колико карата има. У београдскима јувелирницама грам четрнаестокаратног злата купују за 2.300 динара.

Претходног месеца је у покушају кријумчарења ухваћен Аустријанац турског порекла, код кога је откривено скоро три килограма златних наруквица. Овај накит процењен је на 12 милиона динара. Само неколико дана раније је у готово идентичним случајевима у два наврата заплењен накит „тежак” осам милиона динара.

Заплена која се издвојила по својој вредности је из августа прошле године. Реч је о више од два килограма злата, сребра и дијаманата. Такође, цариници су једном приликом нашли „сендвиче од 20.000 евра” – пуњене килограмом злата.

„Највећа прошлогодишња заплена догодила се у априлу на граничном прелазу Прешево. Тада је из шупљина аутомобила извађено више од 14 килограма златног накита и око 100.000 евра. Када је исечен алуминијумски лим око ауспуха, видело се да је возило преправљано ради кријумчарења и већ су се назирали први пакетићи злата. Даљом демонтажом извађено је укупно 47 пакета злата тежине 14,5 килограма, међу којима је било сакривено и 99.000 евра у апоенима од по 500 евра. Није тешко претпоставити какав је финансијски ефекат једног оваквог успелог кријумчарења. Наравно, свакако је на осталим државним службама и истражним органима да се баве даљом истрагом, где новац зарађен на овај начин завршава и да ли се прелива у неке друге криминалне токове”, наводи Иван Рибаћ, начелник Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина. Цариницима са Батроваца у сећању ће остати једна чарапа напуњена са 50 златних дуката из 1923. године, вредних око 13.000 долара. Ова „скупа” чарапа била је испод компресора у пртљажнику аутомобила, камуфлирана међу замашћеним алатом.