Заједнички циљ: Олакшавање трговине и смањење трошкова

Убрзање међународне  трговине и смањење трошкова у спољнотрговинском промету је од огромног значаја како за државу тако и компаније, међутим логистички трошкови земаља ЦЕФТЕ су још увек велики у увозу, извозу и транзиту робе, посебно када се говори о прекограничној трговини. Примера ради, логистички трошкови земаља ЦЕФТА су 16 % бруто друштвеног производа, док су  у EУ дупло мањи. Један дан застоја на граничним прелазима смањује извозну вредност за 1%, а код пољопривредних производа и хране иде чак до 7 %.

Ово је нагласио потпредседник Владе и министар за трговину, туризам и телекомуникације Расим Љајић на конференцији Америчке привредне коморе и USAID пројекта у Србији, одржане 28. новембра, а повод je био и оснивање Национално-координационог тела за олакшање трговине.

Србија, према његовим речима, на Дуинг бизнис листи не стоји тако лоше у сегменту који се тиче прекограничне трговине, с обзиром да смо на 23. месту. Ова листа се прави на основу трошкова увоза и извоза, као  и времена задржавања камиона на граничним прелазима. Према изнетим подацима,  извозни трошкови су  82 долара, док су приликом увоза 87 долара. Што се тиче задржавања камиона, у извозу, просечно време задржавања је 6 сати и 47 минута, а код увоза  8 сати и 22 минута.

Имамо велику шансу за  далеко боље резултате, који су могући без значајнијих улагања, за шта је потребно уложити додатни напор свих релевантних институција за уклањање царинских и нецаринских баријера, изјавио је Љајић.

Говорећи о реалним проблемима и начину њиховог решавања, Љајић је истакао  да   ванцаринске баријере чине једну  групу  проблема, док су у другој групи препреке које постоје код нас, као и у свакој земљи чланици ЦЕФТА.

Нагласивши да се нецаринске баријере готово сезонски, и периодично, успостављају у односима регионалних трговинских партнера, он је рекао да се свих шест потписница ЦЕФТА споразума декларативно залаже за отклањање ових  баријера у међусобној размени. Тако је било и на београдској „Недељи ЦЕФТА“, али ме нису уверили да то заиста желе, рекао је Љајић, додајући да не очекује ускоро значајнији напредак у отклањању нецаринских баријера на западном Балкану, без већег укључивања ЕУ, која не показује веће интересовање.

Имамо интерес да наше извознике учинимо конкурентним, а то можемо једино ако омогућимо потпуни слободан проток роба без било каквих препрека на граничним прелазима,  истакао  је министар, нагласивши да и ми некад прибегавамо нецаринским  мерама.

Говорећи о потреби успостављања уједначених и равномерно имплементираних процедура, казао је да највећи број жалби упућен нама, се односи  на неусаглашеност фитосанитарних, ветеринарских и лабораториских сертификата, што су баријере које треба уклонити и самим тим олашати  трговину. Такође је навео да бисмо требали да имамо   ИТ опрему и софтверска решења на граничним прелазима, који ће увезати контролне граничне органе земаља ЦЕФТА, што ће омогућити лакшу контролу и промет робе. 

Национално координационо тело за олакшање трговине

Ово тело је основала Влада, почетком новембра, а један од основних разлога је успостављање ефикасног механизма координације између јавног и приватног сектора у циљу поједностављења царинских и других процедура, код увоза извоза и транзита робе, њиховог бржег и ефикаснијег обављања, што све заједно доприноси убрзању међународне трговине и смањењу трошкова  у спољнотрговинском промету.

„До сада је 60 земаља у свету формирало ово тело. Основни циљ је да на једном месту буде адреса за решавање свих проблема везаних за увоз, извоз и транспорт робе кроз Србију“ рекао је Љајић.

Он је додао да Национално-координационо тело за олакшање трговине, чине представници 12 различитих институција министарстава, инспекцијских служби, граничних, полицијских и царинских служби, односно свих оних који имају одлучујућу улогу у отклањању баријера за слободан проток роба.

„Ми верујемо да ће ово тело у великој мери смањити  логистичке трошкове када говоримо о увозу и извозу роба и спољнотрговинском промету“, истакао је Љајић.

Стручну и административну подршку рада Национално-координационог тела обезбеђује Министарство трговине и телекомуникација у сарадњи са Управом царина. Министарство очекује велику подршку Управе царина с обзиром на добру досадашњу сарадњу и добре капацитете УЦ, истакла је Татјана Динкић, шефица Одсека за ЕУ и ЕFTA, Одељења за мултилатералну и регионалну трговину и економску сарадњу.

Оно што сами реално можемо да решимо у управљању транзитом, извозом и увозом робе преко државне границе, јесу неколико проблема које је идентификовала Управа царина, урадивши један  посао од велике користи, нагласио је Љајић.

Први проблем је  неадекватна инфраструктура на граничним прелазима која се огледа у недостатку терминала, царинског простора, механизације за истовар роба... Да бисмо то решили потребна су значајна финансијска средства, али не толика да би се чекало неколико наредних година.

Други проблем је недостатак трака на граничним прелазима, попут Градине, где  с наше стране има шест трака, а с Бугарске 12, што ствара уско грло за транспорт приликом увоза роба са те стране.

Следећи је радно време фитосанитарних, ветеринарских и других служби на граничним прелазима, где је  парадокс да на неким, ове граничне службе раде само током дана. Ноћу не могу да раде,  зато што нема осветљења које је неопходно за обављање одговарајуће анализе и контроле робе. Такође је различито радно време царине и наведених инспекцијских служби.

Четврти проблем је објективне природе и односи се на мигрантску кризу и појачане контроле које се врше из безбедносних разлога, што успорава саобраћај на граничним прелазима.

Ово су само неки од проблема, констатовао је Љајић, наводећи пример неусаглашености појединих прописа са европским стандардима, с обзиром да се контроле исправности одређених роба  врше на основу правилника старог 30 година.

Он се захвалио Америчкој привредној комори у Србији на пруженој подршци у оснивању Националног координационог тела за олакшање спољне трговине које окупља 12 релевантних институција, које представљају праву адресу за све проблеме са којима се сусрећу привредни субјекти.

Веселин Милошевић и Снежана Карановић на панелу

У оквиру конференције су одржана и два панела на којима су, поред осталих представника државних органа, учествовали Веселин Милошевић, помоћник директора Управе царина - координатор, који је и заменик председавајућег Национално координационог тела за олакшање трговине,  и Снежана Карановић, помоћница директора Управе царина-Сектора за царинске поступке, која је и члан Националног координационог тела за олакшање трговине.

Поводом питања модератора скупа кoје се односило на уклањање нецаринских баријера у контексту ЦЕФТА споразума и других регионалних иницијатива, Милошевић се сагласио са  министром  Љајићем, да због  свих  дешавања последњих неколико година, одлучивање и функционисање у система ЦЕФТА не функционише онако како је то замишљено и како би требало  се спроводи.

„Сви морамо схватити да ЦЕФТА није ништа друго него припрема за све земље у региону, за улазак у једну велику и јаку економску интеграцију,  као што је ЕУ, где ванцаринске баријере, којима прибегавају земље западног Балкана нису могуће“.

Одговарајући на питање шта се може очекивати од програма међусобног признавања докумената у оквиру Протокола 5, који су на иницијативу Управе царина усвојиле све стране ЦЕФТА споразума, Милошевић је казао да су ратификација и спровођење овог документа веома важни за све чланице.

„Требало би очекивати признавање националних сертификата, али имати и резерву, зато што одлучивање националне економије и политичка дешавања, повремено могу да имају примат над економским интересима“.

Снежана Карановић је одговарала на питања која се тичу предности царинског пословања компанија које имају статус овлашћеног привредног субјекта (ОПС),  у односу на погодности које већ постоје кроз поједностављене царинске поступке.

Она је објаснила да се носиоци сертификата о статусу ОПС не могу изједначити са привредним субјектима који су добили одобрење за кућно царињење.  Само 11 привредних друштава добило  је статус ОПС, док кућно царињење обавља 100 компанија, са укупно 191 издатим одобрењем. Одобрење привредном субјекту за  поједностављење царинског поступка не значи да су испуњени услови и критеријуми за добијање сертификата о статусу ОПС“, указала је Карановићева.

Напоменула је да носиоци сертификата ОПС имају олакшице приликом одобравања кућног царињења и царињења по фактури, због тога што царина не треба додатно да проверава  испуњеност услова за ове видове поједностављених поступака. С друге стране сви који поседују сертификат ОПС , за царину представљају сигурне пословне партнере у целом ланцу међународне трговине. То даје могућност да се смањи број како документарних, тако  и физичких царинских контрола, а с друге стране да  учесник поступка буде обавештен уколико царина има намеру, пре увоза и извоза робе, да прегледа конкретну пошиљку.

Присутни су упознати и са другим погодностима за носиоце ОПС сертификата, као што су мањи сет података у улазним и излазним сажетим декларацијама, давање предности пошиљкама ако су одабране за контролу, избор места контроле итд.

Како је истакла Карановићева, Управа царина још нема имплементиране институте улазних и излазних сажетих декларација, али је започела велики и захтеван пројекат увођења аутоматизованог увозног и извозног царинског система и царинских одлука, што ће омогућити да у процесу приступања ЕУ, једног дана функционишемо као потпуно модерна европска царинска администрација. У том тренутку, носиоци сертификата ОПС ће бити у предности у односу на остале привредне субјекте. 

Једно од питања је било, да ли се размишља у правцу снижавања износа банкарске гаранције за ОПС. С обзиром да нови царински закон Србије, који ће бити усаглашен са европским законодавством још није усвојен, Карановићева је казала да оно што се сада може чути, је да ће бити предвиђено полагање заједничког обезбеђења у мањем износу. Према њеним речима, очекује се да ће критеријуми за добијање царинских поједностављења бити знатно строжији.