Сусрети са привредницима и шпедитерима у Управи царина

У Управи царина јуче је одржан низ састанака са привредницима и шпедитерима чији је циљ да се оствари директнија комуникација, да се размене информације и утврде начини за побољшање сарадње. Иницијативи Управе царина одазвале су се бројне компаније попут Хемофарма, ФАС-а, Кока-Коле, Електропривреде, НИС, Железаре Смедерево, Фабрике бакарних цеви, Таркета, Бол Пекиџинга, Леонија, Апатинске пиваре, Јуре, Горења  и др.

Познато је да је захваљујући примени поједностављених поступака, уведених пре две године, царина успела да олакша пословање привредницима и да омогући ефикасније пословање компанија. Добробити увођења ових поступака су многобројне: смањење трошкова, бржи проток робе, успостављање квалитетне интерне контроле и усаглашавање наше законске регулативе и праксе са регулативом ЕУ. 

Присутнима су се испред Управе царина обратили директор Милош Томић, заменик директора Душко Маринковић, помоћник директора Веселин Милошевић и стручни консултант Снежана Карановић.

Сви присутни привредници похвалили су сарадњу коју имају са царинском службом. Представници Железаре Смедерево су истакли сарадњу са царинарницом Крагујевац и царинским рефератом у Железари, док су представници компаније Таркет нагласили су да имају фантастичну сарадњу са Одељењем за порекло робе Управе царина, јер су они спремни да помогну и телефоном у било које доба.

Упркос напретку који је евидeнтан, простор за побољшање увек постоји, па је тако предстваницима привреде од суштинског значаја да се скрати време о евентуалној одлуци царинског службеника да обави преглед робе (сада је 30 минута), као и да се убрза реакција царине код декларација које се подносе у касним поподневним часовима.

Привредници такође сматрају да треба размoтрити промене у систему процене ризика у тзв. кућном царињењу, јер сада систем захтева да се физички прегледа 5% декларација, што у случајевима великих увозника/извозника може да значи преглед сваког другог камиона, а то успорава брзину протока робе. Наглашено је да је неопходна боља комуникација на релацији Царина-Пореска управа, да би се избегла непотребна папирологија, а предложена су и два решења: да све буде потпуно електронски или да се за почетак декларације штампају и подносе збирно, једном месечно.

На састанку коме су присуствовали представници највећих шпедитерских кућа предочени су помаци у имплементацији НЦТС система који би на националном нивоу требало да буде оперативан од јануара 2015. Шпедитери су такође обавештени да ће систем за ’’on line’’ проверу гаранција бити доступан од марта ове године, а доћи ће и до измена у Царинском закону које ће омогућити да гаранције не дају само банке већ и осигуравајуће куће чиме ће се њихова цена сигурно смањити.  

Сви изнети предлози биће озбиљно размотрени, а слични сусрети са привредницима ће у Управи царина бити редовно организовани да би се помогло домаћој привреди и да би се рад царинске службе прилагодио њеним потребама.