Уметничке слике у рукама шверцера

Посао цариника није да процени да ли је уметничка слика оригинална, већ да код кријумчара открије вредно дело и спречи да оно нестане у нелегалним токовима

Како преко границе пренети слику Саве Шумановића, чувеног шидског уметника чија платна достижу цену и до 200.000 евра? Легалан начин је поседовање неопходне дозволе, односно документације да слика припада ономе ко је носи. Међутим, многи шверцери уметнина покушавају преко границе да пренесу уметничко дело нелегално, тако што слику сакрију, на пример, испод седишта аутомобила или у пртљаг. Дешава се и да путници нису свесни да вредна дела не могу једноставно да понесу са собом у другу земљу, већ да им је, без обзира на то што су њихова, потребна документација која о томе сведочи. Такав случај догодио се пре неколико година, када се једна путница одлучила да из Москве донесе две слике Саве Шумановића, најзначајнијег сликара српске уметности 20. века. Када су цариници на београдском аеродрому, код ње нашли два пејзажа из 1933. и 1935. године – један зимски, а други с карактеристичним кућерцима из околине Шида, тврдила је да су слике њено власништво. Међутим, она код себе није имала никакав документ који би то и потврдио. Како се касније испоставило, радило се о оригиналним Шумановићевим уљима на платну, а слике су привремено задржане управо због недостатка било какве пратеће документације.

Уколико неко жели такав предмет да изнесе из земље, он мора да поседује дозволу, односно решење, које издаје Републички завод за заштиту споменика културе или ако је реч о публикацијама Народна библиотека Србије'', каже за наш лист Слободан Томић, начелник Одељења за царинске процедуре. Он додаје, да дозволу за извоз таквих предмета са подручја Војводине издаје Покрајински секретаријат за културу.

"Задатак цариника није да процени да ли је неко дело оригинално или не, јер је то посао за стручњаке. Драгоцено је, међутим, то да наш службеник пронађе дело наше или стране културне баштине и спречи да оно нестане без трага у нелегалним токовима",објашњава Томић.

Последњих година у експанзији је и шверц уметнина и антиквитета. Овај вид кријумчарења убраја се међу најпрофитабилније и заузима четврту позицију после трговине дрогом, оружјем и људима. Према речима нашег саговорника кријумчари уметнина најчешће траже пролаз до европских градова, јер је наша земља - земља порекла, транизитна рута, али не и крајње одредиште. У прилог овоме говори и акција од пре неколико година када су цариници на граниччном прелазу Вршка Чука спречили покушај изношења  68 слика и 4 скулптуре из земље. Реч је о делима пет реномираних савремених америчких уметника: Дејвида Сатера, Дејвида Гослина, Маријан Бингам, Џудит Џуди и Росане Азар. Претходно су на овом истом прелазу цариници спречили холандског држављанина, који се представио као бизнисмен из Мастрихта, да у Бугарску изнесе 48 уметничких слика савременог холандског аутора.

За кријумчарење уметнина и антиквитета шверцери најчешче користе сопствена возила, која су некада и адаптирана за потребе кријумчарења, потом возаче аутобуса којима робу дају на превоз или особе које често путују у земље Западне Европе користећи неки од граничних прелаза који се налазе на том путу. Најчешће су то велики прелази попут Батроваца, Хоргоша и Келебије.

Једна од најинтересантнијих заплена догодила се пре месец дана на Хоргошу. Тада је откривено 11 антиквитетних сатова и накит, међу којима и џепни сат ''Patek Philippe'' из 1921. године, направљен од 18-каратног злата, за који се верује да има и велику колекционарску вредност. Како је реч о једном од најпознатијих сатова на свету, а зна се и да су то лимитиране серије, врло је вероватно, да је припадао некој познатој личности тог доба, што му додатно диже вредност, која може да достигне вртоглаве цифре на аукцијама, нарочито ако се испостави да заиста припадао, како се у јавности лицитира – Кенедијевом лекару. Тада су цариници код тројице наших држављана, који су путовали из Минхена ка Београду открили и три прстена са драгим камењем и један златни брош. Овде се, без дилеме ради о шверцу веома вредних колекционарских експоната, а колика је та вредност, знаће се тек након стручне експертизе.Баш на овом истом прелазу је у јулу спречено кријумчаренје два Јеванђеља из 17. и 18. века. Занимљиво је да су Јеванђеља пронађена код Грка, који је путовао из Бугарске ка Бечу где ради као кувар. Неколико месеци раније је на Келебији код британског брачног пара турског порекла, пронађена уметничка слика и 10 примерака старог ватреног и хладног оружја. На Келебији је крајем прошле године такође заплењена и вредна уметничка слика, уље на платну непознатог аутора на чијој је полеђини исписан назив: "Иn der Campagna, Via Roma".

"Реч је о изузетно скупој роби за коју овде нема довољно купаца, па се кријумчари оријентишу ка платежнијем, углавном западноевропском тржишту. Илегалан промет уметнина не би ни постојао да нема тржишта које формирају имућни колекионари, од којих су само неки истински заљубљеници у своје колекције, док други на тај начин покушавају да "перу новац" стечен криминалом – трговином дрогом, продајом оружја", закључује Слободан Томић.

Места на којима завршавају ови предмети најчешће стране аукцијске куће или сајмови антиквитета, а зарада се мери десетинама хиљада евра.