Почетак речног информационог сервиса

Управа царина је на веома добром путу да испуни још један европски стандард, а реч је о увођењу Речног информационог сервиса на Дунаву ( у даљем тексту РИС), којим се омогућава праћење свих пловних објеката који су опремљени РИС транспондерима (одашиљачима).

Наиме, крајем октобра на Царинској испостави Бездан – Мохач инсталирана је прва радна станица за РИС. Очекује се да ће остале испоставе на Дунаву, као и Одељење за анализу и управљање ризиком и Одсек за царинску контролу водних путева, укључујући царинске глисере, овим радним станицама бити опремљене до краја фебруара 2011. године. Финансијска средства за имплементацију пројекта РИС обезбеђена су из програма IPA 2007 (Инструмент за претприступну помоћ Европске уније), пошто је претходно Европска комисија преко Европске агенције за реконструкцију подржала овај пројекат.Пројекат РИС води Дирекција за унутрашње пловне путеве – Пловпут са којом је Управа царина крајем октобра 2010. године закључила Уговор о уступању опреме на трајно коришћење, на основу чега је и преузета опрема из донација.

- Та опрема је софтвер који нам омогућава да добијамо податаке са главног сервера који се налази у Пловпуту, дистрибуцију таквих података и коришћење у наше контролне сврхе. Реч је о рачунару са два монитора, једним УПС уређајем и једним колор штампачем, што чини једну радну станицу за РИС - чули смо од Фрање Елхардта, самосталног царинског инспектора-главног аналитичара  у Одељењу за анализу и управљање ризиком.

С обзиром да радна станица има два монитора,  Елхардт објашњава да ће се на једном монитору, преко електронских карата у реалном времену пратити кретање свих пловила који имају транспондер. Кликом на маркер брода, могу се видети сви технички подаци о броду и његово генерално кретање, место поласка и одредишта, курс, брзина, међународни код за број трупа (корита) брода, као и други подаци.

Имплементација пројекта РИС је значајна не само због анализе ризика и сузбијања кријумчарења, већ и због ефикаснијег рада испостава које се баве речним саобраћајем. Царински службеници из ових испостава моћи ће да виде документа, пре него што брод дође у испоставу. Шпедиције могу да искористе електронску форму манифеста и осталих докумената и унапред припреме декларације, чиме се и њима олакшава посао као  учесницима  у царинском поступку.

Да би се интернационални Речни информациони сервис у потпуности развио потребно је да све подунавске земље достигну одговарајући ниво опремљености и усагласе правну регулативу у области размене података.