Крај папирима - српска граница практично не постоји

Од 1. фебруара почели смо да примењујемо Нови компјутеризовани транзитни систем и ван националних оквира. То практично значи да смо се што се транзита робе тиче – прикључили Европској унији и да српска граница када је у питању проток робе, практично не постоји, каже за "Нову економију“ Милош Томић, директор Управе царина

Шта бисте оценили као свој највећи успех откако сте ступили на дужност?

То што царинска служба неколико година заредом постиже импресивне резултате у наплати прихода, што ми је и био примарни циљ.

Што се стратешки важних пројеката тиче, не могу а да не нагласим чињеницу да је царинска служба направила први реални корак Србије у Европи тиме што смо 1. фебруара у поноћ почели да примењујемо Нови компјутеризовани транзитни систем и ван националних оквира. То практично значи да смо се што се транзита робе тиче – прикључили Европској унији и да српска граница када је у питању проток робе, практично не постоји. Дакле, захваљујући чињеници да смо тај систем успешно примењивали у земљи током целе 2015. године, Европа нам је дозволила да се од 1. фебруара 2016. године у потпуности укључимо у транзитни систем који и они примењују.

Поносан сам што је на управо завршеном састанку ЕУ-ЕФТА Радне групе за праћење Конвенције о заједничком транзитном поступку и Конвенције о поједностављењу формалности у трговини робом у Бриселу, Србија први пут учествовала у својству члана Конвенције. На том састанку је констатовано да је у делу царинског поступка Република Србија постала део велике породице европских земаља у којима се транзитни поступак обавља у складу са стандардима ЕУ.

На поменутом скупу је речено и то да је број транзитних кретања која су обрађена у Србији, са њиховог становишта – импресиван, те да можемо бити узор и промотер увођења овог поступка свим осталим земљама које су у статусу посматрача (у овом тренутку то су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Украјина, Молдавија и Грузија).

Заједнички транзитни систем ван националног оквира превазишао је и очекивања Управе царина, али и Европске уније. Геостратешки положај Србије и поједностављена процедура на границама вратила је камионе на наше путеве о чему сведочи и статистика која каже да је од почетка примене до сада (1. фебруар – 10. март 2016. године) око 15.000 транспортних средстава користило заједнички транзитни поступак у нашој земљи.

Најоптерећенији гранични прелази су Батровци, Градина, Хоргош, Прешево и Шид, а чак 50 одсто обрађених царинских декларација било је на релацији Турска - земље ЕУ. У истом периоду прошле године (1. 2. 2015 – 10. 3. 2015) у Србији је забележен транзит укупно 108.646 транспортних средстава, док је ове године тај број порастао на 122.635, што представља значајно повећање. Уколико се тај темпо буде наставио, за годину дана можемо очекивати да на овај начин транзитира око пола милиона теретних возила.

И коначно, у истом периоду забележен је пад употребе ТИР карнета, што све заједно имплицира да улазак Србије у систем заједничког транзита већ даје значајне резултате.

Не треба заборавити да је Нови компјутеризовани транзитни поступак (НЦТС) први електронски, беспапирни царински поступак у Републици Србији, чије је увођење обавеза и услов за приступање Србије пуноправном чланству у ЕУ.

Да ли би транспорт робе преко граница могао бити једноставнији и бржи?

Не само да би могао, него и мора бити једноставнији и бржи, јер је то предуслов за привредни развој. Као служба смо предузели све што је у нашој моћи да тако нешто омогућимо.

Заједнички транзит покрива значајне паневропске транспортне коридоре који пролазе кроз Србију и утиче на појачан транзит према Турској и Македонији (земљама које су се поменутим Конвенцијама придружиле у децембру 2012. и јулу 2015. године).

Управа царина је направила значајан искорак почевши примену НЦТС који подразумева да се цео царински поступак одвија електронским путем, без подношења папирне документације.

Заједнички транзитни поступак даје могућност учесницима у царинском поступку да робу превозе између уговорних страна Конвенције (Европска унија, ЕФТА земље, као и Република Турска и БЈР Македонија) на основу једне електронске декларације и једног обезбеђења које важи у току целе транзитне операције.

Нови систем би требало да смањи застоје на граничним прелазима, али и омогући српској привреди да постане конкурентнија на глобалном тржишту, јер се очекује да захваљујући њему буду смањени транспортни трошкови домаће привреде.

Како положај Србије има изразито транзитни карактер, реално је очекивати да приступање Конвенцијама о заједничком транзитном поступку и поједностављењу формалности у трговини робом омогући земљи да оствари већи профит од транзита (кроз већу упосленост банака, мењачница, угоститељских објеката, ауто-сервиса, бензинских станица, наплате друмских такси и остало).

Већина земаља у непосредном окружењу користи НЦТС (Мађарска, Румунија, Бугарска и Хрватска, а и Македонија од марта 2014. године), што значи да нисмо увели тај систем, остали бисмо практично једино царинско подручје које прекида ланац сигурног транспорта робе у овом региону и на Коридору 10.

Ко све има користи од новог система?

Новим системом ће се повећати запосленост, као и приходи који иду у буџет. Корист ће осим компанија које се баве извозом и увозом, имати и пословне банке, осигуравајуће куће које се укључују у систем гарантовања за заједнички транзит, проширују делатност и тиме долазе у ситуацију да имају већи профит од свог пословања тако што ће гарантовати за транзитне поступке (за робу из Србије, али и робу која долази у Србију или иде у било коју од земаља потписница конвенције).

Велику корист имају и фирме које се баве организацијом транзита. Ако српска фирма организује транспорт из Турске у Европску унију, нема више папира, папирних декларација, све се одвија електронским путем, што значи ефикасније и са мање трошкова.

За робу која се извози, поред извозне декларације која је и даље по старом систему, електронски транзит ће омогућити да транспортно средство може да се креће без додатних стајања, израде докумената, додатних гаранција.

Додатно задржавање се своди на додатни трошак, а додатни трошак на цену крајњег производа. Због свега наведеног, извозници би требало масовније да користе нови систем.

Препорука за увознике је да са својим пословним партнерима створе механизам да када се покрене извоз из неке земље према Србији, аутоматски покрену и заједнички транзитни поступак.

Како шпедитери реагују на увођење Новог компјутеризованог транзитног система и да ли ће то заиста смањити обим њиховог пословања?

Промене су неминовне. Исто као што је Управа царина морала да се прилагођава духу времена и мења начин пословања због модернизације, тако ће на то бити принуђене и шпедитерске компаније.

Оне компаније које претендују на то да носе атрибут успешних, морају да промишљају на који начин треба да развијају своје пословање, а не да се задржавају искључиво на поступку декларисања робе.

Озбиљне компаније из те бранше свакако ће се наћи у ситуацији да размишљају о развоју консалтинга, организацији транспорта, продаји знања, давању банкарских гаранција, превоза робе до врата и сл.

Чињеница јесте да употреба заједничког транзита елиминише потребу да се на граничним прелазима раде додатна документа, са друге стране шпедитерске компаније су на време обавештене о томе шта је Србија преузела на себе, па су имале времена да прилагоде своје пословање.

Имате ли планове за иновације у царинском поступку?

Створили смо услове за почетак увођења система Овлашћених привредних субјеката, што представља врхунски облик поједностављења и доделили смо прве сертификате за такав статус. За сада су три компаније (Хемофарм, Милшпед и Гебрудер Вајс) добиле тај статус, док су две у поступку контроле.

Инсистирамо и на спровођењу ИПА пројекта којим је предвиђено увођење Аутоматизованих контролних система увоза и извоза, што ће довести до тога да се царињење не врши само брже, већ и да се смање дискрециона овлашћења цариника, чиме ће се смањити и простор за корупцију.

Наш циљ је да ове године уђемо у прву фазу пројекта аутоматизације извозног поступка. Када систем буде завршен, извоз ће се реализовати слањем електронских порука, електронским декларацијама и без папира.

Циљ је да за шест до осам година царина потпуно аутоматизује своје пословање, што значи да се аутоматизује и увоз.