Цариници били вредни у 2017.

Допринос ове државне службе буџету у 2017. години већи око 700 милиона евра него што је планирано. – У Закону о буџету за 2018. записано да наплата царине буде већа 11, а ПДВ-а 19 одсто

Процена је економиста да ће суфицит у буџету Србије на крају 2017. године бити око 31,3 милијарде динара. Том вишку у државној каси после више од деценије највише је допринела Управа царина, јер 43 одсто државних прихода потиче од наплаћених увозних, односно од царинских дажбина и ПДВ-а при увозу. Овогодишњем суфициту, закључно са новембром, Управа царина је допринела повећаном наплатом 20 одсто.

Преведено на свима разумљив језик бројки, допринос Царине државној каси у години на измаку биће већи око 700 милиона евра него што се од ове државне службе очекивало, а њен директор Милош Томић за наш лист напомиње да тај резултат није последица само раста увоза.По обичају, додаје наш саговорник, од цариника се очекује да и у наредној години надмаше постигнуто у претходној.

– У Закону о буџету за 2018, држава нам је задала да наплата царине буде већа 11, а ПДВ-а 19 одсто – каже Томић.

У Царини знају да задате проценте повећања увозних дажбина могу да остваре само ако појачају сузбијање сиве економије, односно шверца.

После потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом 2008, у којој је на име царина наплаћено 64,8 милијарди динара, с њиховим смањивањем од почетка 2010. и коначним укидањем, у 11 месеци 2017. наплаћено је само 36,12 милијарди динара.

Зато се царинска служба годинама усмерава на бољу наплату других дажбина – ПДВ-а при увозу и акциза.

Влада је 2014. усвојила Национални програм за сузбијање сиве економије, основала је и посебно Координационо тело које прати рад и резултате свих надлежних за остваривање тог задатка. Постављен је циљ да се 11 милијарди евра, колико се годишње створи у сивој зони пословања, а не опорезује се, што је око 30 процената БДП-а, сведе на средњоевропски просек од око 20 одсто. Први човек Царине тврди да ова државна служба испуњава своје обавезе.

– Појачали смо контроле на граничним прелазима и у унутрашњости земље, тако да у сарадњи са другим органима, који се боре против нелегалне трговине, системски сузбијамо ту пошаст – каже Томић. – Размењујемо информације са припадницима БИА и МУП-а, као и са царинама других држава, а нарочито са колегама из региона, са којима је комуникација све боља.

Каже да од 2015. вредност заплењене кријумчарене акцизне робе из године у годину обара рекорде. Нарочито резаног дувана и цигарета, који се све више кријумчаре. Разлог је једноставан: нелегално произведена паклица кошта 50 евроценти, легално произведена двоструко више, а у земљама ЕУ продаје се за 2,5 евра.

– Резултати заплена акцизне робе и током ове године указују да је кријумчарење цигарета у порасту – напомиње Томић. – Мислили смо да је са заплењених 77.000 боксова цигарета прошла година била рекордна, али до новембра 2017. запленили смо 81.000 боксова. До разлике је дошло због тога што шверцом цигарета може да се оствари велика зарада на разлици у цени. Нарочито ако нелегалан товар дође до западноевропског тржишта, где је цена цигарета неупоредиво виша него код нас.

Од 2015. године до новембра 2017. царинска служба је запленила и готово 6,5 тона дувана, али се чини да је шверц ове акцизне робе мање исплатив, јер количина заплењеног дувана опада. И прошле и ове године заплењена је по једна тона.

– Од 2015. до данас запленили смо 133.000 литара течног горива – наводи Томић. – Гориво у суседним државама јефтиније је него код нас, тако да је много оних који би на недозвољен начин да зараде на разлици у цени.

Томић наводи пример с краја новембра, када је после дужег праћења откривен превозник горива који је на заиста маштовит начин поткрадао државу. Уместо да извезе течни гас у Босну и Херцеговину, камион ове фирме је из Србије покушао да пређе границу са цистерном напуњеном водом. У повратку из БиХ возачи су подносили документацију да им се врати ПДВ за извезени течни гас. Тако би се са државним новцем за извезену воду, возач вратио са цистерном напуњеном јефтинијим природним гасом, који би у Србији продао „на црно” по вишој цени.