Највише фалсификују и шверцују „најк“, „адидас“, „епл“...

Од 350.000 артикала које је Управа царина запленила прошле године, готово половина су били лекови и разни препарати, следе одећа, обућа, играчке, машине...

На Светски дан заштите интелектуалне својине, српска царина је објавила да је само прошле године запленила више од 350.000 артикала због сумње да је реч о фалсификатима. Готово половина били су лекови и разни препарати, док се на другом месту са 117.000 комада налазе одећа и обућа. Значајне су и количине фалсификованих играчака, као и 10.000 машина и алата. Према подацима Управе царина уништено је 520.000 комада разних фалсификата који су заплењени на нашим граничним прелазима.

Међу најчешће кривотвореним брендовима су „адидас”, „најк“, „епл“, „конверс“, „томи хилфигер”, „луј витон“, „филип плејн“, „армани“, „левис“, „хуго бос“, „мајкл корс“.

Међутим, највише се фалсификују храна, алкохолна и друга пића, производи за негу лица и тела, обућа, одећа, аксесоари (сатови, накит, ташне, новчаници...), аудио-визуелна опрема, играчке, игрице, ауто-делови и електрични производи.

– Највише нас забрињава што се осим кријумчарења, оваква роба нуди и преко интернета, а преко различитих сајтова могу да се набаве чак и лекови и медицинска средства, за која се након одузимања и анализе утврди да су фалсификовани, што значи непроверени, а самим тим и небезбедни и потенцијално опасни по здравље, каже за „Политику” Дарко Стојчевић, координатор у Одељењу за заштиту интелектуалне својине.

Према његовим речима, носиоци одобрења су углавном стране компаније, а прошле године су одобрени и захтеви за предузимање мера заштите права интелектуалне својине домаћим фирмама „Медела“, „Матиз“ и ФК „Партизан“. Зашто је важно да носиоци права поднесу захтев за заштиту интелектуалне својине?

– То се добро може илустровати примером ФК Барселона који до 2014. године није поднео захтев, због чега је роба са њиховим ознакама пуштана у промет. Од момента када су поднели захтев, суочили смо се са тиме да је у 100 одсто случајева код задржане робе утврђено да су повређена права и да је реч о фалсификатима – каже Стојчевић.

Слична ситуација је била и са жигом робне марке УГГ (популарне чизме). Чак 72 одсто ове обуће, за коју је утврђено да је фалсификат, чека уништење, док је остатак и даље у поступку утврђивања оригиналности. У Управи царина кажу да се често дешава да се на граници појаве чизме које изгледају као УГГ, али немају никакав знак, што царину онемогућава да задржи такву робу.

– Јасно је да те чизме улазе на тржиште тако што се на њих накнадно лепе етикете, које су као и ознаке других брендова често предмет царинских заплена – објашњава Стојчевић.

Да би се успешно супротстављали свим изазовима у овој области, која представља и важан услов за приступање Србије Европској унији, царинска служба у сарадњи са носиоцима права, спроводи обуку, намењену идентификацији кривотворене робе. Један такав семинар су у Управи царина крајем марта одржали носиоци права интелектуалне својине брендова ФК Барселона, „дачија“, „УГГ“, „нутрибулит“, „гучи“ и „филип плејн“.

Осим цариника у радионици за препознавање фалсификата ових брендова су учествовали и запослени у МУП-у, Министарству трговине, туризма и телекомуникација и Завода за интелектуалну својину.

Отварајући овај семинар Соња Лазаревић, помоћница директора УЦ у Сектору за контролу примене царинских прописа нагласила је да овакви скупови стварају могућност за размену података, што доприноси ефикаснијем поступању цариника и откривању кривотворене робе.

– Веома је важно да се акценат стави и на откривање производње ове робе, с обзиром на то, да се царина бави различитим истражним радњама и поступцима који могу да допринесу и проналажењу радионица за израду фалсификата – додала је Лазаревићева.

Осим ризика који представљају за потрошаче, кријумчарени кривотворени производи и пиратерија погађају много шире слојеве друштва, наносећи штету, пре свега државном буџету и онима који легитимно послују, а од профита оствареног  незаконитом дистрибуцијом и продајом робе на црном тржишту често се финансирају други видови криминала.

Према подацима УЦ, у фебруару ове године цариници су на Градини задржали 22 тоне различите робе. Фалсификате женских торби, мајица, јакни, новчаника и патика из Турске који су били намењени тржишту Босне и Херцеговине.

Фалсификати се уништавају

Царинска служба има обавезу да за сваку робу, за коју се посумња да је плагијат, прекине царински поступак и о томе обавести носиоца права. Он има рок од 10 радних дана да поднесе писану сагласност да је роба кривотворена и да да сагласност за њено уништење. Роба се првенствено уништава сечењем помоћу специјализованих машина стационираних у Крушевцу или у погону ЈКП „Депонија” Винча.

– Јавност често поставља питање, зашто се ова роба уместо уништења не донира, међутим, царинска администрација апсолутно не одлучује о томе. О судбини кривотворене робе одлучује носилац права, а у одређеним ситуацијама и суд. Осим тога, такву робу не прати документација која би потврдила исправност и квалитет производа – кажу у Управи царина.

Не копирају само Кинези

Суд у Шангају је прошле недеље наложио немачкој компанији спортске опреме „Пума” да плати 2,9 милиона јуана (421.340 долара) због повреде ауторских права једног кинеског предузећа за производњу одеће од вуне.

„Пума” је, како наводи лист „Шангај дејли”, копирала фотографију која је креирана специјално за „Годину јарца” која је била 2015. у Кини и користила га на капуљачама дуксева.Суд је изрекао да је локални бренд, стар 90 година, регистровао тај лого и адаптирао га тако да представља древна кинеска обележја. Једина разлика између логотипа две компаније била је величина, закључио је суд.

„Пума” је негирала оптужбе, и саопштила да је користила хијероглафски карактер који би могао да користи било ко на свету. Међутим, суд је саопштио да се купци доводе у заблуду и да се на овај начин повезују „Пума” и кинески бренд. Случајеви повреде лога су чести у Кини, али овај је мало необичан, јер овај пут кинески бренд тражи своја права.