Привремени увоз аутомобила са страним регистарским ознакама

У оквиру емисије САТ која се бави темама из области саобраћаја, аутомобилизма и туризма 4. априла 2021. године емитован је и прилог о важећим прописима приликом привременог увоза возила са страним регистарским ознакама.

Новинарска екипа емисије САТ покушала је да дође до детаљних одговора на питања ко има права да управља таквим возилом, када се можете наћи у прекршају, као и какав може бити исход прекршајних поступака. Поједина питања су била упућена и Управи царина, па су и одговори на њих цитирани у поменутом прилогу. 

''Управа царина каже да возила са страним регистарским ознакама која се привремено увозе у наше царинско подручје након шест месеци морају да напусте Србију. Толико траје рок за окончање поступка привременог увоза у складу са нашим царинским прописима, али и са Међународном конвенцијом о привременом увозу, чији је потписник и наша земља. После шест месеци од дана уласка у Србију такво возило затечено у саобраћају на нашим путевима постаје предмет царинског прекршаја, у смислу да није уредно пријављено царинском органу као роба која се уноси у царинско подручје ради спровођења одговарајућег царинског поступка. Такође возило може бити одузето и ако се користи за превоз друге робе која је предмет царинског прекршаја уколико вредност кријумчарене робе прелази једну трећину вредности возила. Затим када је само возило наменски прерађивано за кријумчарење, па има неку тајну преграду или када је увезено са неисправним папирима и фалсификованим бројем шасије. И коначно, возило се третира као предмет царинског прекршаја чак и ако се накнадно установи да за њега нису плаћене све прописане увозне дажбине. У свим наведеним случајевима полиција одузима возило до окончања прекршајног поступка'', наводи се у цитираном делу одговора Управе царина.

Екипа емисије САТ је наставила да истражује како даље тече поступак, што их је довело и до саговорника у Прекршајном суду, јер је суд тај који одлучује шта ће се даље дешавати са возилом и да ли ће оно бити враћено власнику или ће бити трајно одузето.

Господин Ђуро Павлица, заменик председника Прекршајног суда у Београду, је на питање како доносе коначну одлуку рекао да судбина возила зависи од исхода прекршајног поступка.

''Уколико се утврди у прекршајном поступку да је учинилац учинио прекршај и одлука буде правоснажна, у том случају трајно се одузима возило. У случају да лице против кога је поднет захтев за покретање прекршаног поступка буде ослобођено, по правилу возило се враћа власнику возила'' и додао да одузимање возила није предвиђено у случајевима када није учињен царински, већ саобраћајни прекршај.

Наиме, на питање новинара шта се дешава са возилом које је одузето некоме због недозвољеног управљања аутомобилом који је регистрован у иностранству, саговорник из Прекршајног суда је потврдио да је у том случају учињен прекршај који је прописан Законом о безбедности саобраћаја на путевима и у том случају се изриче само новчана казна у износу од 20.000 до 40.000 динара или алтернативна казна затвора у трајању до 30 дана.

Када, међутим, суд установи да царински прекршај заиста постоји, казна се не огледа само у одузимању возила, већ и у новчаној казни у износу од једноструког до четвороструког износа вредности самог возила. Новинар у прилогу констатује да казне за царински прекршај могу бити огромне, чиме се поручује да ће они који покушају да преваре државу то морати скупо да плате.

На крају прилога се међутим поставља се питање зашто се онда у пракси догађа да полиција одузме возило са страним регистарским ознакама и кад оно уопште није предмет царинског прекршаја, али како аутор наводи, до тог одговора нису могли да дођу јер им из МУП-а није одговорено.