Шта ново Царински закон доноси привреди

Нови Царински закон је у највећој могућој мери усаглашен са Царинским законом ЕУ (Унион Цустомс Цоде – УЦЦ) чиме је створен предуслов за креирање правног оквира за увођење аутоматизованих увозних/извозних система и царинских одлука. Закон предвиђа већи ниво заштите права странке у поступку, краће рокове поступања царинског органа, а продужење рокова за странку у одређеним ситуацијама, што значи да је главни бенефит обезбеђивање веће правне сигурности, предвидљивости и једнообразности поступања, кажу за еКапију из Управе царина. Додају и да прелазак на беспапирно пословање и електронско окружење омогућава ефикасније царинско пословање у складу са савременим потребама.

- Као једна од важних институција у којој постоји свест о томе да на јакој привреди почивају економска снага и стабилност државе, Управа царина настоји да изгради партнерски однос са привредном заједницом, а управо је Царински закон, који је на снази од 17. јуна 2019. године, предуслов за модернизацију и рационализацију царинских процедура, за обезбеђивање веће правне сигурности, предвидивости и једнообразности пословања, као и за прелазак на беспапирно пословање и електронско окружење - истичу у Управи царина.

Рок за беспапирно пословање

Размене информација, као што су декларације, захтеви или одлуке, између царинских органа и између привредних субјеката и царинског органа и чување тих информација, у складу са царинским прописима, врше се употребом техника електронске обраде података.

За примену ових законских одредби потребно је развити нове и надоградити постојеће ИТ системе, што захтева извесно време. У ЕУ је, најпре, планирано да то буде до краја 2020. године, а тренутно је за део ИТ система овај рок продужен на 2023. годину. Према принципу који се примењује у ЕУ, царинску декларацију треба доставити у електронској форми, изузев када је то изричито предвиђено одговарајућим подзаконским одредбама - кажу у Управи царина.

У Управи царина окончана је реализација прве фазе пројекта "Техничка помоћ за успостављање институционалног оквира за имплементацију (АИС/АЕС)" са циљем припреме за успостављање електронског пословања Управе царина.

Електронско пословање обухваћено АИС/АЕС пројектом односи се и на увоз, извоз, као и царинске одлуке, док је поступак транзита већ компјутеризован.

Које повластице имају фирме стицањем статуса Овлашћеног привредног субјекта (ОПС)

Захтев за издавање одобрења за статус АЕО подноси се Управи царина – Одељењу за овлашћене привредне субјекте и поједностављене царинске процедуре у писаној форми на обрасцу који је дат у Прилогу 4. Уредбе о царинским поступцима и царинским формалностима. Након прихватања захтева формира се Комисија за проверу испуњености критеријума и услова за издавање одобрења за АЕО.

Неки од критеријума која приврдни субјект треба да испуни су: одсуство било које озбиљне повреде или поновљених повреда царинских и пореских прописа, укључујући непостојање кривичних дела која се односе на привредну делатност подносиоца захтева; поседовање високог нивоа контроле активности и протока робе од стране подносиоца захтева, кроз задовољавајуће вођење пословне евиденције и, по потреби, евиденције о превозу робе, која омогућава одговарајуће царинске контроле; финансијска ликвидност, која се сматра доказаном ако подносилац захтева има добро финансијско стање које му омогућава испуњење обавеза, с обзиром на пословне активности; одговарајући сигурносни и безбедносни стандарди.

Одобравање статуса АЕО привредним субјектима доноси многобројне повластице, кажу у Управи царина.

- Најважнија је свакако она да носиоци овог статуса подлежу мањем броју физичких и документарних контрола него остали привредни субјекти, као и то да се контроле врше по приоритетном поступку, а на захтев се могу извршити и на другом месту, а не оном где се роба мора допремити царини - објашњавају.

Најзначајније новине које важећи Царински закон доноси, а битне су за пословну заједницу

• царински орган и привредни субјекти могу да размене информације које се посебно не захтевају у складу са царинским прописима, нарочито у сврху узајамне сарадње у препознавању и деловању на смањењу ризика;

• одобрење за поступак активног оплемењивања може се издати без обавезе да се роба поново извезе;

• укинути су царински поступци прераде под царинском контролом и активно оплемењивање у систему повраћаја;

• смештај робе у слободне зоне је постао посебан царински поступак;

• продужење рока за привремени смештај робе са 20 на 90 дана;

• прописивања укупног рока током којег роба може остати у поступку привременог увоза од 10 година;

• увођење поједностављења која се односе на унос у евиденције декларанта, централизовано царињење робе и самопроцену;

• прописано је обавезно обезбеђење за покриће потенцијалних и стварних дугова за већину царинских поступака;

• скраћење рока за обавештавање дужника од дана када је царински дуг настао (3 године у односу на 5 година из претходног закона). Након истека тог рока, дужник се не обавештава о царинском дугу;

• увођење олакшица у вези са плаћањем, поред одложеног плаћања;

• увођење нових института – грешка надлежних органа и правичности (у ком случају се износ увозних/извозних дажбина враћа или отпушта);

• промена у смислу надлежности органа за поступање по жалби против првостепеног решења-другостепени орган се сада налази у оквиру Министарства финансија