Мафији одузето више од 1.000 пушака и пиштоља

Арсенал у стенама код Кончуља без сумње је био намењен тероризму, а најопасније је аутоматско оружје и експлозивне направе, сматрају саговорници „Политике”

Полиција је од почетка године до краја октобра запленила 1.273 комада ватреног оружја (пушке и пиштољи), 14.506 комада пушчане муниције као и 18.176 пиштољске муниције, сазнаје „Политика” у МУП-у Србије.

Царински службеници су од 1. јануара до 16. новембра на граничним прелазима запленили 475 комада оружја и делова оружја, 34.202 метка и 11 килограма барута, подаци су Управе царина достављени нашем листу. Битно је напоменути да се оружје по откривању на граничним прелазима одмах предаје полицији у даљу надлежност, тако да је део ове царинске статистике ушао и у податке МУП-а.

Оволика количина заплењеног наоружања је забрињавајућа и говори да црно тржиште оружја цвета. Али, ови подаци показују да службе прате ситуацију на терену и да је велика количина пиштоља и пушака склоњена са улица и истргнута из руку криминалаца, потенцијалних терориста, плаћених убица...

Инжењер Бранко Богдановић, публициста и познавалац оружја, каже за „Политику” да су ово одлични резултати и истиче да је важно то што је спречено да ово оружје уђе у илегалне токове.„Најопасније је нерегистровано нелегално оружје у власништву криминалних организација. Индикативно је зашто се толико шверцује. Пооштравање закона о оружју и муницији такође има удела у оволиким запленама. Колико је тај закон добар, он има и лошу страну јер очигледно је да илегално тржиште оружја цвета”, сматра Богдановић.

Заплењено оружје полиција складишти у магацинима у Макишу. Касније се највећи број тих пушака и пиштоља уништава. Богдановић објашњава да стручна особа од заплењеног оружја прво ради тријажу (селекцију).

„На пример, ако међу заплењеним комадима има пушака и пиштоља који су од историјског значаја, то оружје се нуди музејима. За оно оружје које је функционално и савремено, постоје две могућности: може да иде у легалну продају или се уводи у наоружање МУП-а. Али, данас више од тог наоружања нема ничег посебно интересантног за службу и углавном се све из централних магацина на Макишу транспортује на уништавање”, објашњава наш саговорник.

По категоризацији, додаје Богдановић, најопасније је аутоматско оружје, као и експлозивне направе.

Он истиче и да је лако урадити и преправку оружја и да то може да уради готово свако ко се разуме у механику.

„Тако је и пригушивач релативно лако направити и у кућној радиности. Такође, преправка полуаутоматског у аутоматско оружје могућа је уклањањем раздвајача”, каже овај стручњак за оружје.

Коментаришући једну од последњих заплена у нашој земљи, када је у шупљинама стене у селу Кончуљ код Бујановца откривен арсенал оружја, експлозиви, муниција, Богдановић истиче да је очигледно да је то војно наоружање које нема чему другом да буде намењено него тероризму.

„Остаје отворено питање да ли је оружје остало сакривено од 1999. До 2000. или је ново набављено, и то је оно што је главна тема истраживања. Уколико је оружје скоријег датума, утолико је већа опасност од појаве тероризма”, закључује Бранко Богдановић.

Дарко Божић, уредник Дум дум канала, каже за „Политику” да је сваки комад нелегалног оружја мање на улицама, у рукама криминалаца и потенцијалних терориста велики успех за службе.

„Било да је број заплењених само један комад или 100.000 комада, то је велики успех. Оружје је зло у рукама погрешних људи. Када кажем погрешних људи, пре свега мислим на криминалце, потенцијалне терористе и припаднике било којих екстремних и нелегалних група”, истиче наш саговорник, чији Дум дум канал популаризује оружје, стрељачке спортове и безбедно руковање пушкама и пиштољима.

Божић тврди да је у Србији тренутно велика потражња за нелегалним оружјем, а за то је, како истиче, крив и закон о оружју и муницији који до бесвести отежава поштеним грађанима легалну набавку оружја и на тај начин их тера на црно тржиште.

„Сви се сећамо недавног одузимања кратких цеви (пиштоља и револвера) поштеним грађанима који немају ниједан прекршај, а камоли кривично дело, под окриљем такозване пререгистрације. На тај начин је Србину одузето оружје без разлога, а тај исти Србин је касније потражио оружје нелегално јер му је легалан начин онемогућен. Ово је тема која заслужује да се на њу обрати посебна пажња јер може имати далекосежне последице”, закључује Дарко Божић.

Да није само Србија земља у којој је изражен проблем нелегалне трговине оружјем, показује и недавна акција Европола. Укупно 24 европске земље, подржане од институција и агенција ЕУ, укључујући Европол, окупиле су се како би разбиле организоване кријумчаре који су шверцовали оружје турског порекла у ЕУ преко Бугарске и других земаља. У овој акцији заплењено је 1.776 комада ватреног оружја, саопштио је Европол средином новембра. Операцију кодног назива „Боспхорус”, водила је румунска полиција. Уз подршку Европола, полиције европских земаља ове године прикупљале су податке и спроводиле обавештајну анализу купаца и продаваца ватреног оружја како би омогућиле низ истрага на националном нивоу.

Између 2. и 11. новембра заједничким акцијама полицајци из Албаније, Грчке, Португалије и Румуније извршили су 81 претрес куће. Ове истраге довеле су до хапшења 11 трговаца оружјем.