Важан корак ка увођењу Једношалтерског система

У Управи царина је 4. новембра 2020. године, у сарадњи са Светском банком и уз учешће експерта из шведске консултатнске куће „КГХ“ одржана онлајн радионица за израду техничког плана Националног јединственог шалтера (Single Window).

Као један од стратешких циљева у пословној и ИТ стратегији Владе Србије овај пројекат представља значајан корак за успостављање безпапирно ги интегрисаног поступка на граници.

Отварајући скуп, заменик директора Управе царина Душко Маринковић је истакао да ће увођење тог система пре свега допринети стварању бољег пословног окружења у Србији.

''Националним једношалтерским системом повезују се сви учесници у спољнотрговинском промету, како државни органи, тако и пословна заједница, а као што је познато, Европска Унија је такође, 28. октобра промовисала нову иницијативу за имплементацију овог система, који треба да омогући  одернизацију и убрзање царинских контрола, односно олакшани проток робе и путника преко граница“, казао је Маринковић, изразивши притом захвалност иностраним експертима који су у Србију дошли како би пренели своја искуства.

Да би приближили предности Једношалтерског система експерти из консултантске куће КГХ Кристер Андерсон и Сем Махер одржали су презентације, осврнувши се на све елементе техничког плана, који би требало да буде завршен до краја марта 2021. године. Пројекат предвиђа формирање међуресорне радне групе, у чијем би раду учествовали представници свих релевантних актера у спољнотрговинском промету, а о великом интересовању сведочи и чињеница да су поред царинских службеника у радионици учествовали и представници преко 20 различитих државних органа и тела.

Увођење Једношалтерског система је део пројекта о унапређењу трговине и саобраћаја на Западном Балкану покренутог прошле године у сарадњи са Светском банком. Циљ тог пројекта је олакшање трговине и транспорта на подручју земаља нашег региона и ЕУ, затим увођење потпуног електронског пословања у области која се односи и на царинско пословање, као и ефикасност у погледу сигурносних контрола, чиме би се обезбедио већи ниво безбедности самог царинског пословања.

Тај пројекат, чија пуна имплементација је предвиђена до краја 2025. године, треба да подржи напоре шест земаља, односно царинских територија Западног Балкана (Албаније, БиХ, АП Косова, Северне Македоније, Црне Горе и Србије), за унапређењем економске сарадње у региону и са ЕУ.