Повезивање региона кључно за развој привреде

- Зелени коридори убрзали проток робе, да ли је на помолу и отварање ЕУ ка Западном Балкану?

Отварањем Зелених коридора Западног Балкана средином априла омогућен је бржи проток робе у најкритичнијој фази пандемије коронавируса. Тако се од дневног протока од 2.000 камиона, који су на граничним прелазима чекали и по 20 сати, стигло до протока од 13.000 камиона дневно. Упућени истичу да би и та бројка могла бити већа. На подручју Србије, на Зеленом коридору налазе се гранични/административни прелази: Прешево, Сремска Рача, Гостун и ЦКП Мердаре.

Из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре кажу да се за сада није разматрало укључење нових граничних прелаза између западнобалканске шесторке, док из Управе царина за наш портал истичу да одлуку о томе да ли ће и када у овај систем бити укључени још неки прелази доноси Влада, а Управа царина има капацитет да такву одлуку, уколико и када она буде донета, спроведе у најкраћем могућем року.

Ова иницијатива је, како кажу у министарству умногоме олакшала привреди изузетно тешку ситуацију с којом се суочила појавом епидемије.

Како функционишу Зелени коридори

- Основна идеја иницијативе ја да транспорт основних потрепштина Зеленим коридорима има приоритет у односу на сву осталу робу. Проток саобраћаја је загарантован 24-часовним радом на кључним граничним прелазима/заједничким тачкама прелаза на којима се царинске и фитосанитарне процедуре спроводе на најефикаснији начин за сву робу која се сматра основном животном потребом - наводе из ресорног министарства.

Несметан транспорт на овим кључним тачкама је од круцијалног значаја за одржавање доступности робе, посебно основних потрепштина попут прехрамбених производа, стоке, сточне хране, хемикалија и виталних медицинских материјала и опреме.

- Приоритетан пролазак возила која превозе ову врсту робе, спроводи се на тај начин што се информација о овој роби пре приспећа прослеђује путем СЕЕД система. Идентификација ове робе врши се на основу тарифне ознаке унете у извозним и транзитним декларацијама. Отпремне царинарнице, односно царинске испоставе са којих се отпрема роба са списка омогућују уношење тарифних ознака у транзитне декларације, како би приоритетни пролаз тзв. зеленим коридором био омогућен за ову врсту робе - кажу у Управи царина.

Дуж Зелених коридора дефинисане су и станице за снабдевање горивом, које морају бити доступне возачима теретних возила да допуне резервоаре или да се одморе. Такође, успостављена је и привремена обустава свих постојећих ограничења вожње за теретни транспорт која је допринела повећању протока саобраћаја и скраћивању времена неопходног да роба стигне на одредиште.Повезивање региона са ЕУ.

Осим регионалног повезивања, за нашу земљу, али и за окружење, од посебног је значаја и отварање ка Европској унији. Зато је крајем септембра договорено да ће пословна заједница западнобалканских привредних комора радити са експертима Транспортне заједнице на отклањању препрека за лакши превоз робе и краћа задржавања на друмским и железничким граничним прелазима унутар региона, али и са Европском унијом.

- Остао је нереализован предлог Србије да се укључе и гранични прелази између земаља суседа који су део ЕУ и Западног Балкана. То је рационалан предлог који би допринео ефикасности транспорта у овом делу Европе - кажу из министарства.

Зелени коридори и после пандемије?

Иницијатива је за сада ограничена на временски период трајања епидемије изазване ЦОВИД 19, а Србија је подржала предлог да се ова пракса настави и након пандемије, напомињу у ресороном министарству.

- Стални Секретаријат Транспортне заједнице је током маја месеца доставио предлог и за успостављање Зелених коридора у пост ЦОВИД периоду. Србија је ову иницијативу подржала. Хоће ли и у ком облику бити даљих активности у том смеру, остаје да се види - кажу.