Шапе алигатора и кавијар од јесетре на балканској рути шверца

Крзна леопарда, шапе алигатора, препариране вучје главе, егзотични афродизјачки напици са змијама и шкорпијама, само су део „плена“ који српски цариници откривају у непријављеном пртљагу путника.

Велики део пронађених животиња спада у заштићене врсте, а нелегална трговина њима одавно је постала изузетно уносан бизнис на светском нивоу. Према наводима Интерпола, вредност нелегалне трговине заштићеним биљним и животињским врстама на међународном нивоу креће се до чак 20 милијарди долара годишње. Прецизни подаци за Србију – не постоје.

Надлежни у Србији, како тврде у Министарству за заштиту животне средине, немају на основу чега да изврше овај вид анализе и процене, пошто то не може да се учини на основу случајева откривених покушаја кријумчарења и илегалне трговине дивљим врстама.

„Ови подаци дају врло мали, ограничен увид у целокупну размеру ових илегалних активности“, објашњавају за портал nova.rs у ресорном министарству. Како наводе, за овакве ствари мора да постоји много развијенији систем праћења, како у МУП-у, тако и у другим органима релевантним за сузбијање кријумчарења и илегалне трговине дивљим врстама попут Управе царина, тужилаштва и судства.

„Ипак, чињенице и оперативни подаци указују на то да је ова илегална активност сигурно широко распрострањена, како у Србији, тако и у региону”, наглашавају у министарству.

Шта се све кријумчари

Наша земља се углавном светским кријумчарима налази на маршрути ка крајњим одредиштима – најчешће САД, Великој Британији, Швајцарској, Немачкој, Турској, Уједињеним Емиратима, Саудијској Арабији, Кини, Русији и Јапану.

Егзотичне птице и гмизавци, али неретко и поједине врсте сисара попут мањих примата, често се кријумчаре преко познате Балканске руте, на шта указују и резултати заплена како на граници, тако и унутар територије Србије и других суседних држава.

„Што је нека врста ређа и угроженија, њена вредност на црном тржишту је већа”, кажу у Управи царина за портал nova.rs, наводећи да имају добре резултате у откривању и сузбијању нелегалне трговине и у овој области. Подаци Царине показују да се најчешће кријумчаре живе птице и гмизавци, али и препариране животиње, као и њихови деривати.

„Последњи занимљив случај десио се током новогодишњих празника на прелазу Калуђерово, када је заплењена кожа заштићене врсте вука „Canis lupus“, коју је ка својој земљи, у коферу међу личним пртљагом, покушао да прокријумчари румунски држављанин”, наводе у Управи царина.

Таквих примера је много, а вероватно један од занимљивијих случајева десио се крајем маја претпрошле године, када су цариници током контроле поштанских пошиљака у једној од њих затекли препарирану главу и шапу заштићене врсте америчког алигатора, уместо два пријављена ручна часовника. Пошиљка је у Београд стигла из Америке за примаоца у Аранђеловцу. Препарирани експонати предати су Републичкој инспекцији Министарства заштите животне средине.

Вук у коферу

Занимљив је и пример када су цариници на аеродрому „Никола Тесла” открили и два крзна афричког леопарда, чија је вредност процењена на 5.000 евра. Носио их је у пртљагу држављанин Црне Горе који је допутовао из Нигерије преко Франкфурта у Београд.

„Пре неколико година у коферу нашег држављанина који је допутовао из Москве пронађена је препарирана глава заштићене врсте вука „Canis lupus“ – истичу у Управи.

„Цариници су на овом прелазу запленили и четири флаше егзотичног азијског напитка са заштићеном врстом азијске водене змије „Henochrophis Piscator“, која држи шкорпију у чељустима”.

Егзотични напитак пронађен је у пртљагу двојице четрдесетогодишњака из Руме који су се враћали са туристичког путовања из Камбоџе, где су наводно на локалној пијаци купили ове „сувенире”. У азијским земљама ово пиће служи као афродизијак, а користи се и за ублажавање реуматских тегоба.На прелазу Српска Црња, пре нешто више од месец дана спречен је и покушај кријумчарења десет папагаја и једанаест паунова, међу којима је 13 птица заштићено ЦИТЕС Конвенцијом.

„Неколико румунских држављана спречено је да у џаковима за шут сакривеним испод гомиле кеса са намирницама и гардеробом у своју земљу прошверцују десет папагаја познатих као „мали и велики Александар“, као и 11 заштићених индијских паунова”, наводе у Царини.

„Преплашене и дехидриране птице су након консулатације са Групом за ЦИТЕС Министарства заштите животне средине предате у прихватилиште зоолошког врта Палић, а против четрдесетогодишњег возача аутомобила покренут је прекршајни поступак пред надлежним судом”.

Ко шта воли

Богатије државе, попут оних у ЕУ, затим САД, Уједињени Арапски Емирати, Кина и Јапан бележе већу потражњу за егзотичним кућним љубимцима. А, најчешће се потражују примерци угрожених дивљих врста пореклом из дивљине, из мање развијених делова света где је висок степен биолошке разноврсности – односно подсахарске Африке, јужне и централне Америке и југоисточне Азије.

„За одређене делове и деривате постоји потражња у Азији. То су, на пример, рог носорога, слоновача, крљушт панголина и слично. С друге стране, у САД и ЕУ, постоји потражња за тропском дрвном грађом, крзном дивљих врста мачака, змијама и крокодилима”, наводе у Министарству.

Шта се износи из земље

С обзиром да се налази на тразнитном путу и за овај вид кријумчарења, Србија може бити и коначно одредиште за одређене врсте, на пример егзотичне кућне љубимце, како из дивљине Африке, Азије и Америке, тако и оних из узгоја у заточеништву у ЕУ.

Шта после заплене?

Заплењене живе животиње најчешће се привремено збрињавају у зоолошким вртовима на Палићу и у Београду.

„Само мањи део примерака који се одузму приликом илегалне трговине или кријумчарења могуће је вратити у природу, и то најчешће само у случају аутохтоних дивљих врста након утврђивања порекла, здравствених анализа и процене способности за опстанак у природи. Док се алохтоне врсте најчешће држе у заточеништву у зоолошким вртовима или прихватилиштима у земљи или иностранству”, истичу у Министарству заштите животне средине.

Мртви примерци, делови, деривати и производи се држе у Природњачком музеју или у Министарству заштите животне средине за потребе едукације у циљу заштите и очувања дивљих врста, а најчешће за обуку надзорних органа који врше контроле.

„Србија је, нажалост, често и држава порекла за велики број примерака угрожених врста које се илегално сакупљају у природи па затим кријумчаре ван земље. То су, на пример копнене корњаче, птице грабљивице и птице певачице, трофеј крупних звери као што су вукови и медведи”, указују у министарству.

У Србији је активна и Светска организација за природу WWF, преко своје званичне канцеларије WWF Adria-Serbia

„WWF се у Србији бави заштитом јесетарских врста, такозваних „живих фосила“ с обзиром на то да су ове рибе живеле и пре 100 милиона година. Кавијар од јесетри је посебно цењен деликатес у свету, а због заштићеног статуса које јесетре имају, често је на мети кријумчара. Висока цена кавијара на црном тржишту међу главним је узроцима изумирања јесетри. Њихова популација опала је за чак 70 одсто током прошлог века”, каже за портал nova.rs Вукашин Ђурковић, координатор пројекта „Живот за дунавске јесетре”.