Царињење робе купљене на попусту

Већина медија крајем новембра пратећи интересовање јавности бави се темом традиционалних попуста на тзв. црни петак када већина трговаца у земљи и иностранству, значајно смањује цене производа. То је уједно и разлог због чега све већи број људи баш у то време купује непосредно одлазећи у шопинг туре у околне земље или преко интернета.

Уочи још једног "црног петка" који нас очекује за свега три дана, царински службеници спремно дочекују како повећан број пошиљака, тако и појачани промет путника на граничним прелазима.

У време великих попуста увек се поставља питање има ли смисла упутити се у суседне земље ради посете шопинг центрима који најављују попусте и до 80 одсто, а притом постоји и могућност повраћаја ПДВ на купљену робу.

Не треба међутим заборавити да држављани Србије без увозних дажбина у земљу могу да унесу робу у вредности до 100 евра, а за ону чија вредност не прелази 3.000 евра, дажбине у износу од 10% царине и 20% ПДВ, могу се платити у тзв. скраћеном поступку на самој граници.

Наши грађани најчешће у шопинг туре одлазе у суседне земље и тада користе предност повраћаја ПДВ у тим земљама, чиме је цена производа који набављају још повољнија.

''Потпуно је природно да људи пожеле да искористе могућност великих попуста током тзв. црног петка који је популаран у суседним земљама, само не треба да забораве на важеће прописе у путничком промету које наша служба доследно спроводи'', каже шеф царинске испоставе Хоргош Будимир Загорац и додаје да ''захваљујући сарадњи са суседном администрацијом, након повраћаја  ПДВ, вредност робе коју су путници набавили позната је свим службама које раде на граници – тако да је простор за злоупотребе и непријаву сведен на минимум.''

Да би се избегле непријатности и евентуално незадовољство због обрачуна увозних дажбина, у Управи царина путнике саветују да се пре пута детаљно информишу о својим правима и обавезама, што могу учинити и посетом сајту царинске службе где су актуелни прописи детаљно описани у  брошури ''Водич за путнике'' https://www.carina.rs/Documents/Vodic%20za%20putnike%20brosura%202019.pdf

Нама најближе Мађарска, Аустрија и Румунија у које грађани одлазе у шопинг имају различит приступ повраћају ПДВ, а гранични прелази који због предстојећих попуста могу осетити појачан промет путника су Хоргош, Келебија, Батровци, Ватин, као и мањи прелази у њиховој близини.

Милиони људи широм света одлучују се тога дана на другачији вид куповине, односно на куповину на интернету, због чега се непосредно после дана када су попусти актуелни очекује и повећани број поштанских пошиљака који пристиже у земљу. Захваљујући интернету, а у жељи да уштеде, на овај начин куповине одлучиће се и велики број наших грађана. Шта, међутим, они треба да знају када седну за рачунар и почну да наручују робу преко познатих интернет сајтова за куповину попут Aliexpress, Ebay, Amazon...

Познато је да се за пошиљке чија је садржина роба купљена путем интернета, а чија је вредност већа од 50 евра плаћају и царина и ПДВ, док пошиљке чија је вредност до 50 евра подлежу само наплати ПДВ-а у износу од 20%. Треба такође знати да се сва роба која се наручује ''online'' царини по јединственој царинској стопи од 10% на утврђену царинску основицу.

Дешава се да у поштанском царињењу дође до неспоразума, пре свега због недовољне информисаности оних који купују преко интернета, из чега онда најчешће поистиче незадовољство, а да би се то спречило питали смо шефа царинске испоставе Пошта Београд, Слободана Марковића, шта су највећи изазови при царињењу поштанских пошиљака.

''У 90% случајева се догађа, да пошиљке купљене преко интернета пристижу без пратеће фактуре, на основу које би могла да се установи вредност робе. Царински службеници осим наведене вредности (односно рачуна) за утврђивање царинске вредности, користе и друге методе, попут упоређивања вредности сличне или истоветне робе'', истиче он и додаје да би приликом куповине преко интернета требало инсистирати да продавац пошаље фактуру уз пошиљку, јер када пристигне пошиљка без пратећег рачуна, царински службеници морају на други начин да утврде вредност пристигле робе.

Дешава се и да роба буде купљена на попустима и акцијама које више не постоје у тренутку када роба пристигне на царињење, а уколико фактура не пристигне уз пошиљку, постоји могућност да се догоди да основица за царињење буде виша, јер у датом тренутку нема начина да се зна да ли је роба купљена на попусту или не. Уколико се царинска основица утврђује након истека таквих акција, када су цене роба враћене на већи износ, обрачун заиста може бити већи од стварно плаћене цене.

Због тога у царинској служби саветују да грађани пре измиривања царинског дуга захтевају од поштанског службеника обрачун увозних дажбина на увид и на њега, уколико имају примедби, могу да уложе приговор.

Детаљне информације о царињењу поштанских пошиљака можете погледати на сајту УЦ: http://www.upravacarina.rs/cyr/Informacije/FAQ/Stranice/postanskeposiljke.aspx