Цариници вредно раде и у доба короне

Без обзира што су за путнике затворени сви прелази, робни промет се одвија несметано, што само значи да је царинска служба присутна 24 часа на свим граничним испоставама. Како се у условима ванредног стања изазваног пандемијом коронавируса контролишу камиони и њихови товари, говорио је Раде Кнежевић, помоћник директора у Сектору за контролу примене царинских прописа, гостујући у емисији „Добро јутро Србијо“ на ТВ Хепи.

Осврнувши се на покушај кријумчарења велике своте новца који су цариници на Мердару успели да осујете, Раде Кнежевић је на почетку гостовања рекао, да је то доказ да Управа царина није смањила капацитет рада, већ само реорганизовала своје свакодневне активности.

„У тренутку када је укинут путнички промет, ми смо само наш фокус пребацили на теретни. Дуго није било резултата, контролисали смо све, али ето претпостављам да су се и кријумчари полако прилагодили на ову ситуацију, па тек онда кренули, али као што смо већ констатовали, успели смо да спречимо да 63.000 фунти буду прокријумчарене из Чешке у Албанију“.

На питање шта се то у ванредном стању највише шверцује Кнежевић је нагласио да је и онима који живе од кријумчарења требало мало времена да се снађу у новонасталим околностима, али да је царинска служба спремна да им се супротстави и то не само на граничним прелазима, него и у тзв. „дубинским контролама“, које спроводе специјално обучени тимови Одељења за сузбијање кријумчарења.

„На магистралном путу Панчево-Вршац појавило се једно сумњиво комби возило. Извршили смо његову опсервацију након заустављања и испоставило се да је наш држављанин у њему превозио осам илегалних миграната. Наравно, одмах смо контактирали колеге из полиције која је даље преузела случај“, објаснио је Раде Кнежевић.

Он је истакао да је у околностима ванредног стања несметано функционисање транспорта робе од виталног значаја, јер снабдевање становништва основним животним намирницама, лековима и заштитном опремом не сме да стане.

„Познато вам је да је удео Управе царина у пуњењу државног буџета скоро 51 посто и то је један од наших најважнијих задатака. Поред безбедносног аспекта нашег посла, очување наше државе у економском смислу је био и остао приоритет царинске службе. Ми себи не можемо да приуштимо луксуз да се дистанцирамо, посао јесте ризичан, али ми смо на то навикли и у редовним околностима. Роба се редовно контролише, возачи се контролишу, камионске кабине се контролишу, то је једноставно наш посао“, надовезао се Кнежевић.

Обајшњавајући разлике између кријумчарења у друмском ваздушном или воденом саобраћају, он је казао да сваки од ових видова има неке своје специфичности и сходно томе, примењују се различите методологије контроле. На то свакако има утицаја и о ком се граничном прелазу ради, која држава је са друге стране тог прелаза, која је кријумчарска рута на том путу и сл. То су неки фактори од којих зависи које количине и које робе се кријумчаре:

„Наш геостратешки положај је такав да се преко наше земље шверцује са запада на исток и са истока на запад све оно на чему може добро да се заради, пре свега наркотици и девизе. То је једна игра мачке и миша, где опет од вида саобраћаја зависи шта се кријумчари. Примера ради, у авиону робу кријумчаре путници који је најчешће носе са собом. Кад је у питању друмски саобраћај, то су аутомобили, аутобуси, који већ пружају много већу могућност да нешто сакријете. Има много више фабричких шупљина, много су веће гужве. Речни саобраћај је такође незгодан, њиме не иду наркотици, али се зато шверцују акцизна роба, нафта и нафтни производи, цигарете...“

Он је додао да би у својој дугогодишњој царинској каријери као најопасније и најмаштовитије видове шверца издвојио случајеве када кријумчари у ту сврху користе сопствено тело.

„Да ли уметањем или гутањем, то је нешто чиме они показују колико су спремни далеко да иду, да ризикују чак и своје животе да би нешто прокријумчарили. Нисмо имали пуно таквих примера, али тих пар који смо имали на нашем аеродрому резултат су анализе ризика коју користе наши оперативци. Наравно, битна је и међународна сарадња, међународне информације су исто битне, мада ови примери су откривени на основу анализе ризика. Треба једноставно да пратите и да аналитички приступите сваком путнику. Одакле долази, где је преседао, какве је конекције имао, којег је држављанства. Имамо једноставно профил путника који су способни за такве ствари. На крају крајева, сарађујемо и са летачким особљем. Постоји ту низ индикатора на које они могу да нам укажу, на пример, како се који путник понашао у авиону, а све то указује кога треба извојити за детаљан преглед“, објаснио је Кнежевић.

На питање да ли цариници, као неко ко је на првој линији одбране, имају довољно заштитне опреме помоћник директора је одговорио потврдно, рекавши да цариници без обзира на све ризике раде свој посао.

„Ми не можемо да се дистанцирамо, наш посао је такав да смо у блиском контакту што са возачима, што са путницима, што са робом. Управа царина је од Министарства финансија добила 40.000 заштитних маски и рукавица, што нам је сасвим довољно да у овом периоду заштитимо све наше запослене“, рекао је Кнежевић на крају гостовања.