„Дивљи копачи“ шверцују археолошко благо из Србије

„Док се у медијима неретко појављују романтичне приче о „љубитељима историје“, „златарима“, „археолозима аматерима“, само мало детаљније упознавање с том проблематиком указује да се ради о читавом ланцу трагача, копача, накупаца и „извозника“ покретних археолошких налаза“, написао је, између осталог, у свом стручном раду Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва и саветник у Народном музеју у Београду.

Римски епиграфснаки споменик из 2. века, пронађен је 23. јула у шумарку у Бегаљици, десетак дана након што је украден са градилишта на путу ка депонији у Винчи, само дан након што је случајно откривен. Споменик тежак око 300 килограма био је бачен уз пут ка манастиру, а полиција трага за крадљивцима.

Ова крађа скренула је поново пажњу на, како то наводе у Народном музеју, „распрострањеност криминалних активности повезених са девастацијом археолошких налазишта од стране дивљих копача, илегалном трговином и извозом покретних археолошких налаза“. Док с једне стране археолози кубуре са новцем да би претраживали терене под којима леже артефакти од антике наовамо, „дивљи копачи“, често добро организовани, долазе до њих, шверцују их и нелегално их продају у иностранству.

„Појачана активност тзв. детектораша – илегалних „ентузијаста“ и „заљубљеника у археологију“, који уз помоћ детектора за метал проналазе археолошке предмете, ископавају их и њима илегално тргују наноси неизмерљиву штету нашем културном наслеђу“, каже за портрал Нова.рс Гордана Грабеж, археолог и оперативна директорка Народног музеја.

Саветник у Народном музеју и председник Српског археолошког друштва Адам Црнобрња навео је још пре три године да је организовано пљачкање локалитета од стране дивљих копача досегло огромне размере.

„Нема места у Србији у коме није присутан одређени број особа које трагају за предметима из прошлости метал детекторима, дубоким риголовањем, прекопавањем заштићених археолошких локалитета, па чак и користећи најсавременије уређаје за даљинску детекцију (георадаре, геомагнетне детекторе). Разлика је једино у броју људи који се баве овом активношћу у појединим крајевима, као и њиховој организованости“, скренуо је пажњу Црнобрња.

Илегално прикупљање и продаја покретних археолошких налаза, према његовим речима, подразумевају и веома деструктиван поступак којим се до тих предмета долази и током кога се неповратно уништава контекст археолошких целина.

„На тај начин је неповратно уништено на стотине археолошких локалитета у Србији. На познатим сајтовима за куповину и продају можете видети у понуди на стотине римских новчића, фибула, келтских копаља и мачева. То је само врх леденог брега онога што се овде ископава на дивље и односи. Ту више нема реконструкције прошлости“, рекао је Црнобрња за портал Нова.рс док се за римским епиграфским спомеником нађеним код депоније у Винчи и даље трагало.

Тај споменик, можда и због својих габарита, срећом је пронађен прекјуче пре него што је завршио на црном тржишту.У Управи царина кажу да је шверц антиквитета последњих година у експанзији, а у свету се убраја међу најпрофитабилније и заузима четврту позицију, после трговине дрогом, оружјем и људима.

„Углавном је реч о изузетно скупој роби за коју у нашој земљи нема довољно купаца, па се кријумчари оријентишу ка платежнијем, углавном западноевропском тржишту. Најчешћа места на којима завршавају ови предмети су стране аукцијске куће или сајмови антиквитета, где се зараде мере десетинама, па и стотинама хиљада евра. Илегалан промет антиквитета не би ни постојао да нема тржишта које формирају имућни колекионари, од којих су само неки истински заљубљеници у своје колекције, док други на тај начин ‘перу новац’ стечен криминалом – трговином дрогом, продајом оружја“, наводе у Управи царина.

Половином новембра прошле године на прелазу Градина цариници су спречили кријумчарење свитака из јеврејске свете књиге Торе, непроцењиве вредности, који су откривени у “фолксваген турану” немачких регистарских ознака, у коме је на сувозачком месту био 57.годишњи Либанац са пребивалиштем у Берлину.

„Захваљујући информацијама царинских обавештајаца и вештини службеника у јануару 2018. године заустављен је кријумчар из Ирака који је намеравао да прошверцује изузетно вредне античке новчиће, међу којима и сребрњаке Александра Великог из 4. века пре наше ере. Још већу вредност имају заплењени мистериозни пергаменти, за које се верује да су написани на арамејском – језику којим је говорио и Исус Христ“, наводе у Управи царина.

У последње две године цариници су се најчешће сусретали са покушајем кријумчарења римског новца, античког накита, уметничких слика, вредних књига, икона, старих црквено-службених предмета, старог оружја, сатова, сребрнине…

Делатношћу „дивљих копача“, поред нарушавања целовитости археолошких налазишта, нарушава се и примарни контекст у коме се налазе покретни археолошки налази који уживају претходну заштиту, а управо ти покретни налази и јесу примарни циљ активности свих дивљих трагача, наводе у Народном музеју.

„Уништавањем контекста, археолози губе могућност за даља истраживања захваљујући којима се прикупљају релевантни подаци о прошлости. За археологију је драгоцен сваки покретни археолошки налаз, али једнако тако археолозима је неизмерно важно да током ископавања прикупе што је више могуће информација о месту и условима налаза, међусобном односу откривених предмете у оквиру истржене целине“, истиче Гордана Грабеж и додаје:

„Како бисмо што пластичније објаснили важност археолошког контекста упоредићемо археолошко налазиште са књигом чије су странице украшене живописним илустрацијама. Уколико истргнемо једну страницу и неким сплетом срећних околности та страница након извесног времена дође у руке неког од стручњака и поред своје изузетности та једна станица неће моћи да нам пружи довољно информација о књизи чији је део некада била“.