Проблеми са Алиекспресом мењају навике

Српски онлајн купохоличари можда су мало успорили своје активности због недавних проблема са испорукама са Алиекспреса, али далеко од тога да су престали да троше свој новац "на мрежи". Купци и даље могу наручивати производе код свих трговаца који испоручују у Србији, а према доступним подацима, после Алиекспреса, који је најпосећенији глобални сајт за онлајн трговину у нашој земљи (19 одсто посета), следе Амазон (9,8) и иБеј (6,7 одсто). За њима је и неколико локалних продаваца.

У протеклих неколико година забележен је значајан раст интернет трговине (е-цоммерце) у Србији, па је тако у 2019. на овај начин остварен промет од 328 милиона евра, док је 2016. године износио "само" 221 милион. Онлајн шопинг у последње четири године расте по стопи од 13-14 одсто годишње, а за 2020. је прогнозиран скок од 12,2 процента, на 368 милиона евра.

Ипак, стручњаци за ову област истичу да још увек постоји читав низ непознаница на које купци наилазе након што поруче робу на неком од сајтова, и на које треба обратити посебну пажњу.Зорана Милидраг, председница еЦоммерце асоцијације Србије, каже да су управо те непознанице и недостатак едукације највеће баријере за развој е-commerce-а, како у Србији, тако и са иностранством.

"Највећи проблем је у томе што већина људи не зна тачна правила која морају да поштују и онда долазе у врло непријатне ситуације и незадовољни су искуством онлајн куповине. Поред тога, према фидбеку који добијамо од купаца на адресу еCommerce Асоцијације Србије, правила се некад поштују, а некад не", истиче саговорница "Блиц Бизниса".

Према њеним речима, постоји износ, односно лимит изнад ког се роба царини, а врло је важно да ово није само цена артикла, већ са урачунатим таксама и ценом испоруке.

"Уколико којим случајем морате да платите царину, што су неки и вољни да учине, креће прави лавиринт бирократије уз доста скривених и додатних трошкова мимо трошка саме царине. Верујем да би уз јасну комуникацију и едукацију купаца о прецизној процедури, времену које је потребно за цео процес и новцу који треба издвојити за то, купци много лакше пролазили кроз овај процес", закључује Зорана Милидраг.

Царина, ПДВ, поштарина, лежарина...

Из Управе царина наводе да плаћању увозних дажбина (царине и ПДВ-а) подлежу пошиљке које садрже робу купљену преко интернета, чија вредност прелази 50 евра. У случају када физичко лице из иностранства шаље пошиљку физичком лицу у Србији, тај лимит је 70 евра и на такве пошиљке се не плаћају увозне дажбине. ПДВ од 20 одсто плаћа се и на пошиљке мале вредности (испод 50 евра), ако је реч о куповини преко интернета.

"Да ли ће пошиљка бити физички прегледана зависи пре свега од њене вредности, тежине, земље отпреме или неких других индикатора ризика којима је такав преглед условљен. Не треба губити из вида да се преглед пошиљака не врши само ради царињења робе, већ и ради контроле, јер има много примера када су цариници у пошиљкама проналазили различите недозвољене садржаје, попут наркотика, лекова, антиквитета, оружја, па чак и живих или препарираних животиња", објашњавају за "Блиц Бизнис" из Управе царина и додају да се на њиховом сајту налазе детаљне информације које се односе на царинску процедуру у вези са поштанским пошиљкама.

Наглашавају још и да се под царинским дажбинама подразумева обрачун царине и ПДВ-а, док су сви остали намети – поштарине, лежарине, услуга отварања пакета - поштанске услуге, које пошта наплаћује независно од царинских дажбина.

"Пошиљке које подлежу царинском прегледу у року од 5 до 7 дана стижу на адресу примаоца, док је за остале тај рок и краћи. Ипак, напомињемо да је дистрибуција пошиљака у надлежности ЈП Пошта Србије или неког другог оператора, који пошиљке допремају на царињење и потом отпремају на адресе прималаца", кажу из Управе царина.

Роба са Амазона стиже у коферима

Када је реч о другом по величини онлајн продавцу у Србији, познаваоци прилика кажу да нашим купцима нису доступни сви производи са Амазона, односно да је за сваки артикал посебно назначено да ли се испоручује у нашу земљу.

Према њиховим речима, углавном се купују књиге, одећа и обућа, и са испорукама нема проблема јер су то најчешће куповине испод 50 евра које не подлежу царинским проверама и прописима.

"Проблем са Амазоном је што неке пошиљке добију локални додатни трошак, чак и до 100 одсто вредности самог производа, па тако доста људи купује преко Амазона, али за испоруку не остављају српске адресе, већ адресе пријатеља или рођака који живе у Америци или Европи. Тако сва та роба касније дође у коферима и држава нема ништа од тога, а купци пролазе много дужу и компликованију процедуру", наводе наши саговорници.Према извештају RetailX за 2019. годину, у Србији је тек 0,72 одсто БДП-а остварено е-цоммерце-ом, а слична је прогноза и за ову годину (0,74). Током прошле године 79 одсто грађана Србије имало је приступ интернету, од којих је 44 процента куповало производе или услуге онлајн. Иначе, купци у Србији производе наручене преко интернета најчешће плаћају поузећем (32 одсто).