Царина на висини задатка у свим околностима

Да ли је пандемија коронавируса, која је утицала на драстично смањење путника, не само на нашим, него и на граничним прелазима у читавом региону, демотивисала и кријумчаре девиза, дроге, нафте, цигарета, лекова и друге робе, или се они пак врло брзо прилагођавају новонасталим околностима, говорио је Небојша Анђелковић, начелник у Сектору за контролу примене царинских прописа гостујући у емисији „Србија онлајн“ на ТВ Коперникус.

Небојша Анђелковић је на почетку рекао да царинска служба ради независно од било каквих, па и околности које је наметнула пандемија коронавируса. Слично је и са кријумчарима, јер импресивни резултати царинских заплена од почетка године наводе на закључак да је кријумчарење у порасту.

„Ове године, самостално или у сарадњи са другим државним органима, заплењено је преко пет милиона евра, док смо за целу прошлу годину око три милиона евра. Ако се овај тренд настави, ми ћемо прошлогодишњи резултат премашити за дупло, скоро за 100%. Осим тога од почетка године откривене су малверзације и са преко 200.000 литара нафте што је готово седам пута више у односу на 2019. годину. Запленили смо и  преко тону и по наркотика, око пола милиона различитих лекова и око 2,5 милиона комада цигарета“, рекао је Анђелковић изражавајући задовољство због одличне сарадњe са полицијским службеницима, како Управе граничне полиције, тако и Управе криминалистичке полиције и осталих делова МУП.

Објашњавајући разлоге кријумчарења девиза Анђелковић је казао да се све легалне новчане трансакције обављају преко банака, док сви они који се баве нелегалним пословима и криминалом тако зарађен новац носе у кешу, покушавају да га пренесу преко државне границе и ставе у легалне токове.

„То је један од разлога ко то и зашто ради. Један такав случај имали смо 22. маја на граничном прелазу Шпиљани, када смо пронашли 562.805 евра сакривених у поду возила испод тапацирунга, у фабричким шупљинама, које је турски држављанин покушао да прокријумчари из Црне Горе у Турску. Ове године имали смо итересантан случај и на Градини, када је четворочлана породица турских држављана покушала да прокријумчари 100.000 фунти, које су биле сакривене у векни хлеба, кесици чипса, паковању влажних марамица, хигијенских уложака, чак и у кутијама са прашком за прање веша.“

Као дугогодишњи оперативац присетио се случаја из 2003. године, када је на Градини заплењено три милиона и 150.000 евра у једном возилу.

„Специфично је што су били све мали апоени од 20 и 50 евра. Бројање новчаница је трајало од преподневних па до вечерњих сати, група од нас 15-ак цариника и полицајаца...То није нимало лако, али када имате свест о томе да је част и привилегија радити за своју земљу, ништа вам нам не пада тешко.“

Прописи о уносу и износу девиза се нису мењали, рекао је Анђелковић, приликом уласка у земљу обавезно је пријављивање сваког износа изнад 10.000 евра, како би се избегле непријатности приликом његовог изношења из земље.

Објашњавајући балканске кријумчарске руте наркотика, Небојша Анђелковић је рекао да су на њима најважнији велики прелази, Градина са Бугарском, Прешево са Северном Македонијом, Батровци са Хрватском и Хоргош са Мађарском.

„За сузбијање кријумчарења дроге су једнако битни и мањи гранични прелази, јер управо зато што то знају и кријумчари, они често користе управо њих. Али зато смо ми ту и стално их држимо на радару што би се рекло, да их предупредимо и откријемо. Такав пример је наша највећа овогодишња заплена 750 килограма марихуане на прелазу Ватин, који је мимо главне руте.“

Марихуана се најчешће заплењује, мада међу царинским запленама има и других наркотика као што су хероин, кокаин, екстази и друге синтетичке дроге, казао је он споменувши заплену 30 кг хероина на Градини у јануару ове године, који је кријумчарио бугарски држављанин у шупљинама свог аутомобила.

Да је маштовитост кријумчара безгранична показују и примери марихуане и хашиша у нутели, кокаина у зеленој салати, дроге у ципели, у тетрапаку од млека, доњем вешу и многим другим необичним местима.

Добри резултати свакако су последица стручности и добре обучености цариника, који поред одређених предиспозиција, разних обука и курсева најбоља искуства ипак стичу кроз праксу.„Када зауставите некога морате научити да разликујете рецимо природни страх од униформе од другог, како бисмо га назвали вештачког страха. Наравно, добро нам је познато да кријумчари користе седативе да би остали што мирнији, тако да морамо да користимо разне технике, вештине и знања стечена образовањем и из праксе. Много тога видимо и из путне неисправне, али је једна од најбитнијих ствари сам интервју, односно разговор са путником.“

Када је реч о техничкој опремљености српска царина не заостаје, не само за земљама у региону, него ни за највећим бројем развијених европских земаља похвалио се Анђелковић.

„Имамо изузетно квалитетну опрему за детектовање, препознавање, прегледање како путнички тако и теретних возила. То су пре свега мобилни и стационирани скенери, који нам вишеструко скраћују време прегледа, јер знате и сами колико времена треба да истоварите камион, како бисте га прегледали. Скенер то обави за неколико минута. Такође имамо и два мала преносива уређаја, ја их често у жаргону зовем покретна лабораторија, који помоћу ласерског зрака упереног у предмет у врло кратком временском року на дисплеју покажу хемијски састав те супстанце.“

Од 2017. године када је оформљен Одсек за царинску контролу уз употребу службених паса, цариницима у раду помаже шест, како се изразио Анђелковић, специјално обучених колега и колегиница, лабрадора и белгијских овчара, чији су резултати у откривању наркотика и цигарета такође фантастични.

На крају гостовања начелник Анђелковић је казао да ће царинска служба заједно сдругим државним органима и у будућности настојати да стане на пут свим видовима кријумчарења.

„Ми смо ту ради заштите фискалног, односно економског система Републике Србије. То је једна ствар. И друга ствар, која је јако важна, то је безбедност. Значи здравље и животи грађана, кроз спречавање свега онога што може да угрози здравље грађана. То је оно што ћемо и надаље радити, без обзира на услове и околности, јер заразнх болести је увек било и биће их. Ја бих само ако могу да искористим прилику да у своје лично име име својих колегиница и колега поздравим све лекаре, медицинско и немедицинско особље, све оне који улажу надљудске напоре да спасу што више живота, јер они се боре против невидљивог непријатеља, док је наш непријатељ ипак видљив.“