„Мали Шенген“ - велики корак економског развојa региона

Према споразуму који су у Охриду постигли лидери Србије, Северне Македоније и Албаније, „малом Шенгену“, односи ове три државе у економском смислу требало би да се уреде налик односима унутар Европске уније, пре свега, када је реч о протоку људи, робе и капитала. Председник Србије Александар Вучић поручио је да ће први видљиви договор бити лакши пролаз преко граничног прелаза Прешево. Шта доносе конкретне мере, као што су увођење 24-часовног рада инспекцијских служби на границама и јединствен пакет документације за транзит робе и како сада функционише интегрисани гранични прелаз ПрешевоТабановце говорио је у емисији Свитање Веселин Милошевић, заменик директора Управе царина.

Заменик директора Управе царина је на почетку казао да се Шенгенски споразум, у принципу односи на промет путника, на слободу кретања људи, а да је концепт који је иницијално настао у Републици Србији – шири.

„Он подразумева, поред мера које ће допринети слободи кретања људи и слободу кретања робе, камиона, односно, транспортних средстава. Претходни споразум који је постигнут у Македонији и наредни, који очекујемо у децембру у Албанији, допринеће да пре свега три земље у региону, Србија, Северна Македонија и Албанија омогуће свом становништву, људима који живе на тим територијама да путују само коришћењем личних карата. Са друге стране, Република Србија и Република Северна Македонија су већ успоставиле први заједнички гранични прелаз, прву заједничку контролу и то на највећем прелазу Прешево и Табановце, што показује спремност пре свега Републике Србије да у региону покаже којим мерама треба ићи ка слободи кретања људи, капитала, радне снаге. Овај пакет споразума подразумева такође и слободу кретања радне снаге, јединствено тржиште рада. Према томе, омогућиће људима да брже и лакше путују, роби да прелази без задржавања и наравно да се људи запошљавају у оним регионима за које сматрају да је то за њих боље.“

Када је реч о трговини у региону и привреди уопште, Милошевић је нагласио да ће камиони и роба прелазити границу са мање задржавања и да ће самим тим бити смањени трошкови транспорта и транзита робе.

„То ће допринети конкурентнијој позицији свих који послују на овом тржишту, у овом региону. То ће фактички значити смањење трошкова, а смањење трошкова аутоматски значи повећање доприноса и буџета, повећање националног прихода свих нас који живимо у овом региону.“

У одговору на питање да ли је интегрисани прелаз Прешево-Табановце, отворен крајем августа, донео очекиване резултате, Милошевић је навео да се ту пре свега ради о различитим принципима и приступу томе како треба пословати у региону.

„Сведоци смо да поједине чланице овог региона спречавају кретање људи и робе. Насупрот томе, Србија је показала да треба ићи у супротном смеру, ка разбијању баријера и успостављању система који ће омогућити да се камиони, као што је то данас случај на прелазу Прешево-Табановце, зауставе само једанпут, као и путничка возила и да се обави јединствена контрола. По први пут у региону, на истом месту су заједно граничне службе и Северне Македоније и Републике Србије. Показатељи говоре да у овом тренутку за 24 часа у Републику Србију преко заједничког граничног прелаза уђе преко 600 камиона натоварених робом и наравно исто толико изађе. Када се то подели на 24 часа, дођете до цифре од два и по минута, колико данас у просеку траје контрола, односно, колико је потребно да камион уђе, или изађе из Србије. Ако се то посматра у односу на неке друге прелазе, примера ради Хоргош, Келебију или Батровце, где су задржавања од 6 до 8 сати, онда је јасно какав је напредак постигнут“, рекао је заменик директора Управе царина и додао, да је пре интеграције, када су постојали одвојени прелази и две контроле, камионима било потребно најмање сат, сат и по времена да пређу границу.

Милошевић је такође рекао да постоји простор да се и ово пролазно време убрза.

„Ми смо већ са македонском страном договорили отварање и друге траке на излазу за камионе из Србије и такође радимо на томе да се створе услови да се отвори и друга трака за улазак у Србију за камионе. Према томе, то ће свакако донети још боље резултате.“

Објашњавајући појам и значај статуса Овлашћених привредних субјеката, он је рекао да реч о компанијама које су прошле веома строге контроле од стране Управе царина. Статус партнера Републике Србије, односно Управе царина, значи и могућност добијања одређених бенефита, поједностављења, могућност да се ради брже, једноставније, ефикасније и да се унапреди пословање.

„У Србији имамо преко 20 фирми са тим статусом. Подсетићу ваше гледаоце да је почетком заједничке контроле са Северном Македонијом, почела и примена Споразума о узајамном признавању тог статуса између две земље. Према томе, компаније које имају тај статус у Србији, а има их преко 20, имају иста права и исте повољности ако послују у Македонији и наравно обрнуто. Ради се на томе, да се овакав билатерални приступ реализује и са осталим земљама у региону, са Албанијом, Црном Гором, Босном и Херцеговином.“

Заменик директора Управе царина је на крају истакао да ова институција учествује са преко  52% у укупном буџету Републике Србије.

„То практично значи да сваки други динар који је у буџету Републике Србије потиче од прихода коje оствари Управа царина. Један од наших приоритетних задатака је да у буџету из кога се финансирају многе принадлежности у држави Србији буде што више новца. Такав наш допринос резултат је боље организације и квалитетнијег пословања. Са друге стране, Управа царина ради на својој модернизацији и наш циљ да до 2023. године апсолутно компјутеризујемо своје пословање, објаснио је Милошевић, рекавши да је то и обавеза Републике Србије као кандидата за пуноправно чланство у Европској унији, али и саме Управе царина, која настоји да се створи економски амбијент у коме ће сви који послују у складу са законом, пословати брже, ефикасније и на модеран начин, а то значи компјутерима.