Цариници вредно радили и током ванредног стања

Нормализација међународног саобраћаја, без тестова и карантина, и отварање граница за путнички саобраћај био је повод за гостовање Смиљане Ковачевић, помоћника директора Управе царина у емисији „Србија онлајн“ на ТВ Коперникус, која је подсетила путника, којих ће на свим прелазима из дана у дан бити све више, на њихова права и обавезе.

Смиљана Ковачевић је на самом почетку рекла да је царинска служба спремно дочекала овај тренутак, јер су цариници вредно радили и током трајања пандемије корона вируса.

„Иако током ванредног стања на нашим граничним прелазима готово није било путника, робни промет је нормално функционисао, како би снабдевање становништа наше земље, али и региона текло несметано у новонасталим околностима. Сада, када су поново отворени сви гранични прелази, сви они наши капацитети који су били преусмерени на робни промет, вратиће се у уобичајени режим рада.“

Она је такође рекла да, без обзира на што се прописи у међувремену нису мењали, није лоше подсетити људе, који нису могли да путују, на оно што свакако треба да знају приликом преласка границе, како би избегли евентуалне непријатности.

„Унос новца у нашу земљу није ограничен, што значи да свако може да унесе колико жели, с тим да се износ већи од 10.000 евра мора пријавити царинским службеницима. Том приликом се на граничном прелазу добија потврда која представља доказ колико је новца путник унео у нашу земљу. Та потрвда се налази и на сајту Управе царина, дакле, она се може одштампати и попунити унапред пре самог доласка на границу. Када је реч о износу новца из наше земље онда је ситуација мало другачија. Наши држављани имају право да изнесу до 10 хиљада евра у готовини. Више од 10.000 евра могу изнети страни држављани, или наши држављани који раде и живе у иностранству дуже од годину дана. И то само у случајевима ако су тај новац подигли са свог рачуна и онда имају потврду на висину износа назначеног у потврди, или пак имају потврду царинског органа да су унели тај новац у нашу земљу и онда нема проблема ни да га изнесу“, објаснила је Ковачевићева.

Додала је да се на граници свако непријављивање суме веће од 10.000 евра третира као царински, односно, девизни прекршај и да се у таквим случајевима новац привремено задржава, предаје Народној банци и чува на посебном рачуну до окончања прекршајног поступка, када о његовој субини одлучује надлежни суд. Зато је савет свим путницима да се новац обавезно пријављује, а нашим грађанима да са собом не носе велике износе готовине, већ да користе платне картице где нема никаквих ограничења.

Ковачевићева је подсетила да су током минулог периода сви морали да се прилагоде функционисању у околностима ванредног стања, па и сама царина.

„Робни промет је све време функционисао несметано, али обзиром да није било путничког промета ми смо све наше ресурсе тако организовали да се омогући што бржи проток робе и што мање задржавање на гарничним прелазима, као и у царинским испоставама. То је, међутим, наметало потребу за појачаном контролом, нарочито дубинском. Можда се стекао утисак да су се током ванредног стања кријумчари мало смирили, али за нас је то био само изазов више. Уосталом, у том периоду спречили смо покушај кријумчарења 120 хиљада психоактивних таблета, које су биле сакривене у фабричким шупљинама приколице једног камиона. Подсетићу да су последњих дана откривена три велика царинска прекршаја – спречен је износ из земље преко пола милиона евра, а откривено је и 67 хиљада литара нафте и 900 боксова цигарета, које нису биле обележене акцизним маркицама“.Смиљана Ковачевић је такође, подсетила да је пред нама период у коме ће поново бити омогућена слободна путовања, па је корисно присетити се правила која одређују шта се може понети на пут у иностранство, шта се може донети са пута, на коју се робу плаћа царина и до које вредности.

„Свакако је савет да се путници распитају о прописима који важе у земљама у које путују, да у том делу не би имали проблема. Што се тиче наших прописа, сви имају право да са собом носе предмете за личну употребу и онда су ослобођени плаћања царине. Наши држављани имају право да унесу робу који су купили у иностранству у вредности до 100 евра, без плаћања царине. За вредност робе преко 100 евра плаћа се царина, а за робу чија је вредност до 3000 евра, може се извршити царињење на самом граничном прелазу у скраћеном царинском поступку. У том случају царина се плаћа по стопи од 10 посто и припадајући ПДВ у зависности од врсте робе. Артикле чија је вредност већа није могуће царинити на самом граничном прелазу, већ у некој од робних испостава, према месту пребивалишта клијента. У том случају не наплаћује се царинска стопа од 10 посто, него се примењује стопа царинске тарифе и припадајући ПДВ, у зависности од врсте робе“.

Када је реч о искуствима цариника, она су, рекла је Ковачевићева, веома различита, јер су и сами путници такви, неки савесни, а неки не.

„Највећи број људи углавном доноси робу до 100 евра, али има и оних који покушавају да пренесу робу која је много вреднија и не желе да је пријаве. Такви често наиђу на доследну царинску контролу, која лако утврди да је роба недавно купљена и да подлеже царини. Таква роба се привремено задржава и држи под царинским надзором, зато што није привљена царини. Покреће се прекршајни поступак и све до његовог окончања она је под царинским надзором. Прекршај се води пред судовима који су за то надлежни. Они доносе одлуку шта ће бити са робом и да ли ће се платити казна“.

Како је последњих година куповина преко интернета у експанзији, новинарка је у име свих гледалаца желела да зна каква су искуства у вези са тиме.

„И ми добијамо највише питања за ту врсту робе коју људи поруче путем интернета. Битно је истаћи да та роба коју они наручују путем интернета подлеже царинском надзору, контроли и наплати дажбина. Роба до 50 евра вредности ослобођена је од плаћања царине. Међутим, није ослобођена од плаћања ПДВ, а како је Управа царина надлежна и за наплату ПДВ, људи често мисле да им је наплаћена царина. Да не говоримо о услугама брзе курирске службе, коју људи често ангажују. Зато бих оопет посаветовала да се грађани пре куповине распитају колико те услуге коштају да би могли да направе неку своју калкулацију и тако избегну проблеме“ – истакла је Ковачевићева.

На питање, да ли су људи довољно информисани о свим процударама она је била категорична у томе да Управа царина чини све да путем свих расположивих комуникационих канала допре до што већег броја људи.

„На нашем сајту, који заиста посећује много људи, постоје све оне неопходне информације дате кроз питања и одговоре, приручнике, водиче за путнике и привредну заједницу. Осим тога, на свим фреквентнијим прелазима и аеродромима деле се флајери и брошуре, да не говорим о томе да су на видиним местима истакнута обавештења о томе колико се новца сме носити без пријављивања. Сматрам да ми томе посвећујемо доста пажње и да је највећи број грађана информисан“, казала је Смиљана Ковачевић на крају гостовања.