Савети путницима пред ''црни петак''

Уочи још једног тзв. ’’црног петка’’ када продавице у земљи и иностранству дају велике попусте, велико је интересовање јавности за то шта путнике који оду у куповину чека при повратку у земљу. Тим поводом гост Јутарњег програма РТС била је Смиљана Ковачевић помоћник директора у Сектору за царинске поступке.

Водитељка је на почетку подсетила да тога дана на хиљаде људи у Америци стане испред продавница, а слично је у европским земљама, док се код нас у Србији очекују веће гужве на границама. Због тога је питање за гошћу из Управе царина било у вези са тим шта путници који се одлуче да искористе ове попусте могу да купе и унесу у земљу без плаћања дажбина.

''Прво да подсетим да се на лични пртљаг не плаћају дажбине, али то не значи да путник у њега може спаковати пола бутика. Било је ситуација да у коферима затекнемо по 10 пари обуће са све ценама и рачунима које путници нису пријавили. У таквој ситуацији настају проблеми. Оно што осим тога може да буде ослобођено плаћања царине је роба коју наши држављани купе у иностранству и чија вредност не прелази 100 евра'', истакла је она на почетку разговора.

На констатацију водитељке да је све учесталија куповина преко интернета и да је само током прошле године овај вид куповине упражњавало више од милион и по наших грађана, помоћник директора УЦ је потврдила да је тај феномен заиста у експанзији.

''То је све популарнији вид куповине, како у свету, тако и код нас. Сасвим је природно да је људима удобније да робу наручују из својих фотеља и да је касније добију на кућну адресу. Сва роба која се поручи преко интернета долази до наших пошта царињења и у њима се спроводи поступак царињења. За сву робу у вредности до 50 евра наплаћује се само ПДВ у висини 20%, док она роба која прелази вредност од 50 евра подлеже наплати и царине и ПДВ-а. Оно што саветујемо свима јесте да обавезно траже од својих продаваца да им уз ту робу пошаљу рачун како би на правилан начин могла да буде утврђена њена вредност'', нагласила је саговорница из Управе царина.

На питање шта се дешава када путник у земљу жели да унесе робу у вредности преко 100 евра, јер доста људи пред зимску сезону набавља, на пример, зимске гуме за аутомобиле, Смиљана Ковачевић из Управе царина је истакла да путници и на то имају право, само што тада морају да плате увозне дажбине.

''У случају да увозе робу чија је вредност до 3000 евра, онда се поступак царињења може спровести на самим граничним прелазима и то по поједностављеном царинског поступку, што значи да неће морати да иду у редовну царинску процедуру (да подносе царинску декларацију и сл.) него ће се то обавити на основу путничке царинске декларације. У том случају примењује се јединствена царинска стопа од 10 посто и стопа пдв у висини од 20%. То кумулативно износи око 32% од висине вредности робе, јер треба имати у виду да се пореска основица утврђује тако што се на вредност робе додаје обрачунати износ царине. Међутим, има ситуација да ће људи купити и робу која је можда и вреднија од 3000 евра и није проблем, и то имају право да увезу, међутим тада процедура не може да се спроведе на самом граничном прелазу, него ће ти путници бити упућени у робне испоставе које се налазе у унутрашњости земље, где ће роба бити оцарињена по редовним стопама из царинске тарифе и са припадајућом стопом ПДВ-а'', објаснила је Ковачевићева.

Водитељка је напоменула да многи наши грађани рачунају на повраћај ПДВ-а у суседним државама, што би њихову куповину учинило још исплативијом, а потом упитала на који начин може да се оствари то право.

''Ту се процедура разликује од земље до земље, зато што све земље имају своје прописе који су у вези са повраћајем ПДВ. У неким земљама постоји могућност да путници поврате ПДВ на самом граничном прелазу, а негде морају да оду поново у ту земљу и да врате ПДВ у продавници у којој су роби и купили или пак то могу учинити на шалтерима (као што је случај са Глобал блуе-ом) и слично где такође путници могу да остваре повраћај ПДВ-а. Све те информације они ће добити углавном од продаваца код којих буду куповали робу, а они ће им и рећи који су то лимити вредности за које се одобрава повраћај и на који начин то може да се уради'', разјаснила је саговорница из Управе царина.

У том тренутку гостовање је на кратко прекинуто како би се новинар Тони Бедалов укључио у програм са граничног прелаза Хоргош, где му је саговорник био шеф царинске испоставе Будимир Загорац. Новинар је посведочио да гужве на прелазу још нема, али да се очекује да се то током вечери промени и упитао шефа прелаза шта путници треба да знају  када се упуте у куповину ван земље.

''Тачно је да очекујемо повећан прилив путника и возила, али смо обезбедили довољан број царинских радника на граничном прелазу како бисмо чекање свели на минимум. Оно што путници треба да знају је да се по особи не плаћа царина на производе чија је вредност до 100 евра, а ако је вредност већа – онда се увозне дажбине наплаћују у тзв. ''скраћеном поступку'' на самој граници'', нагласио је шеф царинске испоставе Хоргош.

На питање шта наши грађани најчешће купују у иностранству, Загорац је навео да је углавном реч о гардероби, храни и техничким уређајима.

''Када је храна у питању грађани треба да обрате пажњу на месо свињског порекла и прерађевине од свињског меса, јер је њихов увоз забрањен у Републику Србију због предострожности од афричке куге свиња што је заразна болест'', истакао је он и додао да је нарочито важно да путници чувају рачуне како би могли на прелазу да докажу по којој цени су заиста платили неки производ.

''Треба обратити пажњу и на то да ако неко донесе ТВ од 400 евра, а 4 су особе у ауту, царински закон каже да оно што није дељиво не можемо да делимо и тада се плаћа царина на пуни износ од 400 евра. Што се износа новца тиче, и даље је на снази пропис који каже да се сума већа од 10.000 евра мора пријавити на граничном прелазу. Дакле, најважније је да путници пријаве све што носе са собом, било да је у питању новац или роба и ако тако поступе, неће бити никаквих проблема'', закључио је Загорац на крају укључења.

Репортер је потом подсетио гледаоце да на располагању имају 8 граничних прелаза ка Мађарској, од чега три раде од 0 – 24 часа (Бачки Брег, Келебија и Хоргош), док преосталих пет граничних прелаза са Мађарском ради од 7-19 часова.

Потом смо се сликом вратили у студио РТС где је помоћник директора Смиљана Ковачевић подсетила да се слична ситуација очекује и на прелазима са Румунијом, Бугарском и Хрватском, али да ће и на њима бити повећан број цариника.

На питање како грађани могу да се информишу о својим правима и обавезама, саговорница је нагласила да су те информације доступне у више облика.

''Најједноставније је да посете сајт Управе царина, јер ту могу да прочитају све у вези са царинским процедурама. Ако не стигну то да ураде, на самим граничним прелазима доступна им је двојезична брошура ‘’Водич за путнике’’ на српском и енглеском језику, а у њој се налазе све неопходне информације. На аеродромима постоје и штампани плакати изложени на видним местима, где се такође налазе све потребне информације'', нагласила је она.

На крају гостовања сумирани су савети за оне који ће се упутити у суседне земље како би куповали по повољнијим ценама.

''Један савет је да се информишу пре путовања, други да пријаве робу царинским органима да не би дошло до проблема, а треће је да се распитају о ситуацији на граничним прелазима и да у случају гужви на великим прелазима користе оне који су мање фреквентни. Током укључења смо већ чули за неке, а ја бих поменула и два нова које смо у скорије време отворили, то су гранични прелази Рабе и Бајмок које наши грађани могу да користе од 7-19 часова'', закључила је помоћник директора УЦ на крају гостовања.