Шта нови царински закон доноси привреди

Као једна од важних институција у којој постоји свест о томе да на јакој привреди почивају економска снага и стабилност државе, Управа царина настоји да изгради партнерски однос са привредном заједницом, ослушкујући потребе и изазове са којима се у пословању сусрећу како домаће, тако и стране компаније.

Слободан Томић, коодринатор за спровођење царинских процедура у Сектору за царинске поступке, каже за еКапију да је нови царински закон, који је почео да се примењује 17. јула, донет управо са циљем да омогући лакше и ефикасније пословање наше привреде.

Томић је казао да је нови закон предуслов за модернизацију и рационализацију царинских процедура, за обезбеђивање веће правне сигурности, предвидивости и једнообразности пословања, као и за прелазак на беспапирно пословање и електронско окружење.

Измена или допуна декларације

Нови закон прописује да се подаци о декларацији (као и у случају закона из 2010. године) могу накнадно мењати, а сада је тако нешто могуће по службеној дужности или на захтев странке, уколико су сви законом предвиђени услови испуњени. Исправка декларације и њена накнадна контрола могу се спровести у року од три године од окончаног царињења робе.

- Одговорност за тачност података на основу којих се подноси царинска декларација је на декларанту, а декларација се подноси да би се пресликало стање робе која се ставља у поступак. Циљ је да поступак буде брз, ефикасан и тачан. У складу са анализом ризика, којом се Управа царина такође бави, у неким случајевима контроле робе се и не спроводе. Зато, не постоји другачија могућност, него да се подаци измене у другом поступку, који се зове царински управни поступак - објаснио је Томић.

По новом царинском закону, дакле, након прихватања декларације, декларанту је омогућено да на сопствени захтев и уз одобрење царинског органа, измени или допуни одређене податке у декларацији. Измене у декларацији не могу се односити на другу робу, осим на ону коју је декларација првобитно подразумевала. У изузетним случајевима, у ситуацијама које закон прописује, на захтев декларанта, могуће је одобрити измене након пуштања робе, и то у року од три године од дана прихватања декларације. Ово се ради да би декларант испунио обавезе у вези са стављањем робе у одређени царински поступак.

- Увек би било боље да су подаци који се у постпуку користе тачни и усаглашени са стварним стањем робе. Уколико нису, некада се, чак и због незнатних разлика и одступања, мора спровести комплетан царинско–управни поступак, што траје дуго. Да би се ово избегло, роба се у више фаза поступка може прегледати (пре свега по допреми), при тзв. "претходном прегледу робе", који одобрава и којем присуствује царински орган. Царински орган декларанту пружа могућност да пре декларисања провери све податке, како би на основу тога правилно декларисао робу – каже Слободан Томић.

Александра Илић, начелница одељења за ОПС и поједностављене царинске процедуре, наглашава да је један од важних циљева новог царинског закона прелазак на беспапирно пословање и електронско окружење. Ово подразумева поједностављење, модернизацију и рационализацију царинских процедура.

До статуса овлашћеног привредног субјеката - као у ЕУ

Према речима Александре Илић, одредбе које се односе на стицање статуса овлашћеног привредног субјекта (АЕО) прописане су царинским законом још од 2010. године, а од 1. септембра 2014. фирме имају могућност да поднесу захтев за добијање таквог одобрења.

Критеријуми које компаније треба да испуне како би овај статус добиле, исти су као и они који су прописани законодавством ЕУ. Управа царина је до данас доделила 24 сертификата АЕО компанијама које се сматрају поузданим.