Успешна година за царинску службу

Гостујући у Јутарњем програму РТВ заменик директора Управе царина, Веселин Милошевић говорио је о томе како царина функционише у околностима када је притисак путника и возила на граници далеко већи и о другим важним темама везаним за рад ове важне државне институције.

Одговарајући на самом почетку на питање, на који начин царина прилагођава свој рад далеко већем броју путника у време празника он је скренуо пажњу, да је протекли викенд био ударни, јер је највећи број људи који су намеравали да искористи ове божићне и новогодишње празнике и проведу их код својих кућа ушао у Србију или изашао из Србије, другим речима, стигао до жељених дестинација.

„Ми смо за овај ударни викенд, али и за све оне који тек предстоје док трају празници појачали смене на граничним прелазима колегама који раде у унутрашњости. Такође смо у сарадњи са граничном полицијом договорили, да кад год постоји потреба и наравно техничке могућности, буду отворене све улазне и излазне траке на свим граничним прелазима, како би се на тај начин повећао капацитет пропусне моћи граничних служби Републике Србије. Чињеница је да у овом тренутку нема гужви, јер је ударни талас је прошао на улазу, али га треба очекивати већ наредног викенда и наравно свих викенда након тога, све до половине јануара, када ће бити и време за повратак свих ових људи са југоистока и истока Европе ка својим одредиштима, ка централној, западној и средњој Европи.“

У одговору на питање да ли постоји трајно решење за дуга задржавања на прелазима заменик директора Управе царина је казао да верује да је то могуће:

„Ту постоји неколико мера. Генерално, Управа царине и Министарство финансија Републике Србије у потпуности подржавају стратегију Владе Републике Србије, да се са свим администрацијама у региону на билатералној основи, где год постоје политичка воља и техничке могућности, иде на заједничке контроле,  као што је случај са Северном Македонијом, или на заједничке граничне прелазе, какве имамо баш са Републиком Мађарском. Мислимо да је то у овом тренутку најадекватнији начин да се предупреде гужве и да се смањи задржавање и путника и камиона. Са друге стране, ми такође подржавамо и иницијативу која је кренула из Републике Србије, реч је о такозваном "малом Шенгену", што опет подразумева да се на билатералној основи у региону, са земљама у нашем окружењу, као што су Црна Гора, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, ево сад ћемо и вероватно у јануару кренути са Албанијом иде на билатерална споразуме, који ће омогућити бржи проток робе, капитала, радне снаге, путника и транспортних средстава.“

Враћајући се на питање решавања проблема дугих задржавања на мађарској граници Милошевић је констатовао, да је српска царина током ове године иницирала два сусрета са са колегама из мађарске царине, како би се заједнички дошло до решења проблема.

„На недавно одржаном састанку са директором Мађарске царине, као и претходном половином априла, пред почетак туристичке сезоне, предочили смо, заправо замолили смо их, да њихове граничне службе, гранична полиција и царина, убрзају свој темпо рада,  повећају свој капацитет и динамику рада, како не бисмо имали колоне путника и камиона, јер време је лоше, хладно је, и то су нехумани услови да неко чека неколико сати или чак и дуже на граничном прелазу. Тада нам је речено да је капацитет мађарске стране на Хоргошу око 450 камиона, колико је могуће исконтролисати за 24 часа. Предочили смо им да је капацитет српске стране око 700 камиона за 24 часа, што је разлика од неких 200, 250 камиона. То је велика разлика, стога смо им предочили, да ако би они подигли свој капацитет рада и прихватили оно што српска страна може, у условима када наша инфраструктура можда и није на таквом нивоу као што је на прелазу Реске са мађарске стране, онда бисмо за неколико дана колону, коју су и они тада видели, а која је у два реда била дуга све до оне петље за одвајање за Палић, могли да сведемо на пар камиона или на нешто што је, да тако кажем прихватљив ниво, ако постоји прихватљив ниво кад је чекање у питању“, рекао је Милошевић.

Он је додао да српска делегација са последњег састанка није отишла са превише оптимизма, али да су наши суседи очигледно убрзали свој темпо рада, јер смо сведоци да није било дужих задржавања ни камиона, а на сву срећу, ни путника.

„Оно што очекујемо то је да они наставе са тим темпом рада, а у међувремену смо од мађарске стране добили и званичну најаву, да ће од 9. јануара на мађарској страни бити отворене две улазне траке за камионе. На обе траке ће бити скенери, тако да ће са Хоргоша камиони моћи да излазе ка Мађарској у две траке. Надамо се да ће то убрзати отпрему робе и на неки начин ипак релаксирати нажалост, већ традиционалну гужву коју имамо у теретном саобраћају. Што се тиче путника, понављам, српска царина и полиција су максимално повећали број људи, а повећаћемо и број трака, колико год то буде било могуће.“

На питање да ли је интензивна сарадња са суседним царинским администрацијама довољна, или се предузимају још неке мере како би се убрзао проток људи и робе на граници Веселин Милошевић је нагласио да то јесте довољно, али да наравно увек може боље и да то управо и јесте стратегија Управе царина.

„Царинска служба настоји да максимално компјутеризује и убрза свој посао, односно, да своје пословање прилагоди условима који владају у модерним царинским администрацијама. Наша стратегија је да у сарадњи са Министарством финансија и Владом, средствима из буџета, као и из предприступних фондова Европске уније потпуно компјутеризујемо царинско пословање. Подсетио бих гледаоце да смо 2016. компјутеризовали транзит, тако да сви ови камиони који могу да се виде на Хоргошу, Келебији и осталим прелазима пролазе кроз Србију без царинских декларација, без папира, само уз размену електронских порука између компјутера. Наш жеља, наш задатак и циљ је да  током 2023, 2024. године и увоз и извоз робе буде потпуно компјутеризован, уз наравно све остале пратеће делатности које се односе на граничне службе и на гранични поступак, па се надамо да ћемо уз евентуално побољшање услова у инфраструктури имати много бољу ситуацију него данас“, додао је он.

Сумирајући резултате остварене у овој години Милошевић је констатовао да Управа царина већ шесту годину заредом бележи континуирани раст наплате буџетских прихода од царине, пореза, акциза и свега осталог.

„Могу да кажем да је Упава царина на данашњи дан око 99% испунила оно што је за 2019. gодину предвиђено Законом о буџету. Имајући у виду да имамо још три, четири дана до краја ове године, потпуно је сигурно да ће наш резултат бити 100 и више посто од онога што је нама држава задала да уплатимо у државу касу. У цифрама, то практично значи, да је царинска служба у овом тренутку уплатила 515 милиона евра више, него рекордне прошле године. А то значи да 51,44% буџета пуни фирма у којој ја радим и која се зове Управа царина.

Другим речима, сваки други динар у државном буџету је и ове године дошао из Управе царине. Из тог буџета се финансирају примања запослених који су на буџету, пензије, инфраструктурне и све остале потребе које једна држава има. Према томе, повећање од 11.5% које имамо ове године показује да смо радили добро, показује да смо увели систем контроле, самоконтроле, показује да се фирмом управља на менаџерски начин и даје нам за право да наставимо таквим темпом, како бисмо и наредне године могли да изађемо са оваквим резултатима пред јавност“, закључио је Веселин Милошевић, пожелевши на крају гостовања свим гледаоцима срећне божићне и новогодишње празнике.