"Мали Шенген" - Шанса за слободно кретање робе и краће задржавање на граничним прелазима

Један од највећих проблема са којима се суочавају компаније које послују у области транспорта и логистике јесте задржавање на граничним прелазима. Наиме, на састанку који је недавно одржан у Привредној комори Србије, наведено је да просечно задржавање камиона с робом на граничним прелазима износи око пет сати. Како је закључено, ова ситуација неповољно се одражава на пословање транспортних компанија, али и на привреду уопште.

Проблематиком се позабавила и Светска банка, у чијем извештају пише да током само једне године камиони на границама земаља Западног Балкана проведу око 26 милиона сати.

У циљу унапређења ситуације, предузето је неколико конкретних мера. Наиме, у окторбру је отворен нови гранични прелаз са Мађарском, Рабе - Кубекхаза, који ће, како се очекује, допринети смањењу задржавања камиона са робом на граничним прелазима. Такође, из Владе Србије најављено је и проширење граничног прелаза на Хоргошу, али и додатне активности у вези са протоком робе на граничним прелазима са Хрватском.

Још један корак јесте и потписивање декларације о слободном кретању капитала, људи, роба и услуга између Србије, Северне Македоније и Албаније. Како за еКапију кажу из Управе царина, приоритет свих служби које функционишу на граници јесте да дају допринос унапређењу тренутне пропусне моћи прелаза. Баријере у промету путника и робе у региону ће, како наводе, постати прошлост након формирања "мини Шенген зоне".

- То ће омогућити и слободу кретања радне снаге и јединствено тржиште рада. Осим што ће грађани брже и лакше путовати и запошљавати се тамо где сматрају да је то за њих боље, овакав концепт ће омогућити развој трговине и привреде уопште - кажу из Управе царина.

Када је реч о новинама које ће донети успостављање зоне "малог Шенгена", једна од најзначајнијих мера за компаније из области транспорта и логистике јесте увођење 24-часовног радног времена свих инспекцијских служби са акцентом на фитосанитарој и ветеринарској инспекцији. То ће значајно скратити време чекања камиона са робом. Такође, планирано је и обједињавање и формирање заједничког пакета документације потребне за транзит роба у оквиру земаља чланица.

- Камиони са робом ће се мање задржавати на граници, што ће смањити трошкове не само транспортних и логистичких компанија, већ и крајњег пласмана робе у региону. Смањење трошкова аутоматски значи конкурентнију позицију свих привредних субјеката, што се директно одражава на повећање доприноса у буџете ових земаља, односно, повећање стандарда свих становника - кажу нам из Управе царина.

Увођење концепта заједничких прелаза са суседним државама важан је корак ка поједностављењу процедура, али и ка убрзању промета робе и путника преко границе.

- Први интегрисани прелаз Прешево-Табановце отворен је крајем августа 2019. године, од када се на њему обавља јединствена контрола, како за путничка возила, тако и за транспортна средства. Показатељи говоре да за 24 часа у Републику Србију преко заједничког граничног прелаза уђе преко 600 камиона натоварених робом и наравно исто толико изађе. То значи да контрола траје у просеку два и по минута. У време када су постојали одвојени прелази, камионима је било потребно између сат и сат и по времена за прелазак границе. Ако се то посматра у односу на неке друге прелазе, где су задржавања вишечасовна, онда је јасно какав је напредак постигнут - наводе из Управе Царина.

Како кажу, и даље постоји простор да се и ово пролазно време убрза, јер је са севреномакедонском страном договорено отварање и друге траке на излазу за камионе из Србије, а ради се и на стварању услова за отварање друге траке за за камионе и на улазу у Србију.

- Са почетком заједничке контроле са Северном Македонијом почела је и примена Споразума о узајамном признавању Овлашћених привредних субјеката. У Србији такав статус има више од 20 фирми, које су прошле веома строге контроле од стране Управе царина и као такве имају могућност да користе одређене бенефите и поједностављења, што се директно одражава на њихово брже, једноставније и ефикасније пословање - закључују из Управе царина.

Идеја "малог Шенгена" могла би да се прошири и на остале земље региона. Наиме, како је недавно истакао Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација, основна замисао је да сви буду део те иницијативе.

- Ово је идеја три земље, а отворена је и за друге економије западног Балкана. Купци би имали јефтинију робу због веће конкуренције, лакше би се долазило до радне снаге, а много би се уштедело и на трошковима транспорта, јер највише времена прође у чекању на границама - истакао је Љајић.