Миланова вожња од Србије ка Европи

На сајту Делегације ЕУ објављена је прича о значају модернизације граничних прелаза и служби које на њима раде, испричана из угла једног возача камиона. У истом тексту сазнајте и шта Управа царина уз подршку ЕУ предузима како би промет робе био још лакши и ефикаснији.

''Чекања на границама на Западном Балкану су пет пута дужа него она у већини земаља Европске уније и камиони проводе око 26 милиона сати на прелазима у региону сваке године – то је готово 3000 година'', рекла је недавно регионална директорка Светске банке за Западни Балкан Линда ван Гелдер.

Један од камионџија са искуством из прве руке како изгледа чекати на границама је и Милан Шишовић (49), професионални возач из Чачка, који већ 30 година превози робу теретним камионом на релацији Србија – Западна Европа.

''Тешко да постоји роба коју нисам превозио, али углавном је реч о обући, одећи, металним елементима, амбалажи, козметичким производима, хигијени''.

Милан се нерадо сећа периода пре изградње нових прелаза ка Мађарској (Хоргош) и Хрватској (Батровци) када је на царински поступак, оверу докумената и пролаз кроз границу чекао и до три дана.

 ''Данас на царински преглед терета и пролаз границе чекам највише до 5 сати, али је и број камиона троструко већи него раније''.

Транспорт робе копненим путем, посебно камионима, траје 365 дана у години и нема сезоне вишег и нижег интензитета промета. Како сведочи Шишовић, у просеку на свака два минута на границу Србије и Хрватске (трасом којом он превози робу ка Аустрији и Италији) стиже по један камион. Поред поједностављења процедура, чињеница да су већи капацитети и више трака за теретни саобраћај допринели бржем и поузданијем транспорту.

''Посебно је важно код превоза осетљиве и лако кварљиве робе (какве су, рецимо, печурке), бити сигуран колико је времена потребно да се таква роба испоручи купцу на време''.

Гранични прелази из Србије ка околним земљама, данас су истог капацитета као и код суседа, а средствима Европске уније (ЕУ), шест прелеза прве категорије и седам прелаза друге категорије (друмског саобраћаја) реконструисани су или изграђени потпуно нови објекти. У сарадњи са Владом Србије ЕУ је обезбедила и испоруку најсавременије опреме за спровођење и убрзавање царинских и послова граничне полиције као и напредну контролу фитосанитарних и ветеринарских служби.

''Управа царина је за последњих неколико година значајно поједноставила и убрзала царинске поступке, приближавајући се тако стандардима који се примењују у царинским администрацијама развијених европских земаља. Почели смо са увођењем е-царине, што значи да ће на крају тог процеса и увоз и извоз бити потпуно аутоматизовани. ЕУ значајно подржава наш рад, поред осталог и реконструкцијом старих и изградњом нових граничних прелаза'', каже Веселин Милошевић заменик директора Управе царина Србије.

Укупна дужина државне границе Србије износи 2.361км и на њој се налази 96 граничних прелаза (ГП) за медјународни и погранични саобраћај (међу њима и 8 контролно-безбедносних пунктова). По виду саобраћаја постоји 62 ГП за друмски саобраћај, 15 железничких, 12 за речни, 4 ГП за ваздушни саобраћај и 3 гранична прелаза за саобраћај скелом.

''Време потребно да се прегледа, провери и одобри пролаз робе у транзиту, какву најчешће возим, на самом прелазу краће је од 15 минута по камиону. Већи број саобраћајних трака, модерна опрема за рентгенску контролу и већи капацитет пријема камиона, значајно утичу на то да, као превозници, будемо сигурни у рок испоруке – то је најважније у мом послу'', објашњава Шишовић.

ЕУ је уложила близу 30 милиона евра у изградњу, реконструкцију и опремање граничних прелаза прве, друге и треће категорије на териотирији Србије и то оних најзначајнијих. У последњих 10 година, највећи гранични прелази изграђени су по узору на оне у земљама чланицама ЕУ и значајно су унапредиле и убрзале транзит у овом делу Европе:

Хоргош (ка Мађарској) – 10 милиона

Батровци (ка Хрватској) – 5,5 милиона

Димитровград (железнички прелаз ка Бугарској) 2,5 милиона

Прешево (ка Северној Македонији) – 5,5 милиона

Бајмок (ка Мађарској) – 2,5 милиона

Котроман (ка Босни и Херцеговини) – 1,5 милиона

Железнички гранични прелаз Димитровград, између Србије и Бугарске, велико је чвориште путничког као и теретног саобраћаја. Изградњом новог граничног прелаза, поред бржег преласка робе преко границе, значајно је учињено и на подизању нивоа безбедности и контроле. Јер, поред илегалне робе, преко границе веома често може несмотрено проћи и изазивач биљне или животињске инфекције (у биљкама, храни или сировинама). Стога ефикасна, али и брза ветеринарска и фитосанитарна контрола имају веома важну улогу.

Европска унија донирала је Србији више од 3.6 милијарди евра од 2000. године и највећи је донатор и најзначајнији партнер у модернизацији друштва и инситуција. Средства ЕУ коришћена су за реформе бројних области: инфраструктура, образовање, пољопривреда, култура, привреда, индустрија, мала и средња предузећа, енергетика, државна администрација, социјална инклузија, заштита од поплава, животна средина. Европска унија определила је више од 200 милиона евра за подршку тржишној економији Србије. ЕУ промовише иновације у области науке и технологије и подржава повезивање истраживања и развоја са тржиштем. Подршка ЕУ стимулише развој предузетништва и повезује пословну, академску и научну заједницу. Ове активности имају за циљ повећање броја радних места, пословних шанси и конкурентности производа.