Људска коса, овчија црева и електрошокови

Шверцери робу селотејпом лепе за тело, стављају је у ђонове патика, појасеве, доњи веш, лични пртљаг, убацују у шупљине у возилу или је прогутају...

Наслон за руке у аутомобилу и касета испред седишта позната су места за скривање разних ствари које путници желе да прошверцују преко границе. Али, свакако да је и царинике недавно изненадило када су у једном аутомобилу управо на тим местима пронашли људску косу. И то скоро пет килограма праменова. Ово је само једна од неуобичајених заплена на границама Србије, а било их је неколико од почетка године.

Скоро 150 килограма свеже усољених овчијих црева за кобасице пронашли су цариници 11. фебруара у једном аутомобилу. Од ове несвакидашње заплене, занимљивија је прича путника. Они су службеницима на граници рекли да возе само неке поклоне за дечје рођендане. Да би поткрепили своју причу, показали су цариницима два велика плишана медведа и рођенданску торту. Међутим, плишане меде биле су само параван за шверц овчијих црева.

Три дана пре овог случаја, на граници се појавио човек који је носио четири вреће са прашком за веш. Цариник је затражио од путника да отвори једну, јер је посумњао да се у њима можда налази још нешто. Тако је и било. У свим кесама са прашком, које су деловале потпуно уобичајено, откривено је више од осам килограма сребрног накита – ланчићи, наруквице, минђуше...

Забележен је и случај на граници када је немачки држављанин преко Србије кренуо на море и то са две заштићене врсте корњача. Обе су му, наравно, одузете и предате у даљу надлежност Инспекторату за заштиту животне средине и збринуте у Зоо врту Палић. Немац је пут ка мору наставио, али са кривичном пријавом.

„Кријумчарењем робе се баве најразличитије категорије људи. Ту нема никаквих правила нити подела, ни по полу, ни по старости, нити по националности, образовању... Највећа друштвена опасност је од шверца наркотика, потом наоружања и војне опреме, такозване робе двоструке намене, потом људи, али и акцизне робе. Кријумчари не праве разлику у врсти робе коју шверцују, већ је једини параметар којим се руководе – зарада. Проналазили смо свашта: од ловачких ножева, електрошокова, апарата за реанимацију, делова банкомата, ватрогасних црева, лекова за потенцију, па све до угрожених биљних и животињских врста”, наводе у одговору за „Политику” у Управи царина.

Објашњавају да се најчешће кријумчари она роба која је у одређеном тренутку дефицитарна на неком регионалном тржишту.

„Нека се по правилу чешће кријумчари када је за њом потражња већа, па тако готово да можемо говорити о сезонској роби, као што су, на пример, петарде пред новогодишње празнике или воће и поврће у рано пролеће, када код нас још није дозрело. Кретања на тржишту директно се рефлектују на одабир врсте робе која ће бити кријумчарена. Уколико је неко, на пример, прошле године шверцовао цигарете или нафту, није немогуће да ове године пређе на неку другу робу која ће му донети профит”, наглашавају за наш лист у царини.

Кријумчари никада не занемарују ни практичан аспект, па се тако довијају на разне начине не би ли надмудрили царинике и полицију. Посебно су занимљиви изговори шверцера након што су откривени. Најчешће се правдају да нису знали вредност пртљага, да их је неко замолио да им превезу робу, а да они, у ствари, нису знали шта носе или им се „нешто” учинило као леп поклон.

„Кријумчари робу покушавају да сакрију на различите начине: селотејпом је лепе за тело, стављају у ђонове патика, појасеве, доњи веш, лични пртљаг, убацују у шупљине у возилу, гутају је, а за веће количине праве и специјалне бункере. Једно од маштовитијих места за скривање накита је, на пример, тетрапак за млеко, сокове или храна. Шверцери такође воде рачуна и при одабиру путева којим кријумчаре робу. Неретко се опредељују за такозване алтернативне путеве, што значи да је преносе мимо граничних прелаза, кроз пусте и ненасељене делове територије или бирају граничне прелазе на којима је већа фреквенција пошто верују да ће цариници бити мање темељни због гужве”, закључују у Управи царина.