Када пртљаг зацвркуће

Вести о запленама расних голубова на Келебији и певајућих папагаја на Хоргошу привукле су велику пажњу медија, а екипа РТС-а је њиховим трагом стигла до нашег највећег прелаза са Мађарском и о кријумчарењу животиња разговарала са Светозаром Накарадом, шефом суботичке екипе за сузбијање кријучарења Управе царина.

Да случајеви заплењених птица, поред свега осталог са чиме се цариници сусрећу, потврђују колико је заправо компликован и пун изненађења посао царинског службеника констатовано је у најави прилога. Али, како цариник реагује када се пртљаг који контролише помера, или чак почне да пева, запитала се новинарка РТС-а.

Певајући папагаји одали су недавно 61-годишњег Суботичанина који је покушао да прокријумчари 36 примерака ове атрактивне врсте пореклом са аустралијског континента. Птице су биле затворене у малим кавезима, спаковане у путне торбе, скривене између седишта аутомобила.

Да се највише шверцују управо папагаји пошто је на њима највећа зарада, казао је на самом почетку Светозар Накарада.

"Углавном смо их проналазили у малим, тесним кавезима, где их натрпају, прекрију ћебетом или неким крпама, јер папагај кад је у мраку он не пева и не прича. Њихова цена се креће од 400 еура па до пар хиљада колико могу да достигну најскупље врсте папагаја. То су Жако папагаји који живе дуго, 60 па и 70 година и могу да науче и до 3.000 речи", казао је он и додао:

"Имали смо и змије, паукове и корњаче, велике вредности. Било је случајева да су међу њима биле и животиње које су налисти врста заштићених Цитес конвенцијом."

Животиње заплењене на граничним прелазима предају се на чување и бригу једином званичном прихватилишту које се налази у зооврту Палић.

Др Тибор Јаноши из зооврта Палић се сложио да је најчешће реч о папагајима, али да је међу откривеним животињама било и неколико врста змија, корњача, али и шест макаки мајмуна.

Од оних који шверцују животиње ради зараде треба одвојити љубитеље птица којима је укрштање врста важно за освежавање легла, кажу у Српској орнитолошкој федерацији. Тврде да их велике увозне даџбине и скупи ветеринарски прегледи обесхрабрују да птице преносе прко границе легално.

"Неке државе у окружењу које су у претходном периоду биле пред улазак у ЕУ то су тако дефинисале да су дозволиле одгајивачима да током године имају право на увоз пет јединки по повлашћеним условима, како би избегла управо та дегенерација", рекао је Роберт Томек председник Српске орнитолошке федерације.

Стручњаци тврде да се у свету у нелегалној трговини дивљим врстама обрћу милијарде долара. Бизнис са кријумчарењем животиња у Србији по свему судећи тек је у повоју, зато царински службеници Србије кажу да ће поред свакодневних редовних прегледа ослушкивати и да ли пртљаг цвркуће.