ПРЕДСТОЈИ УБРЗАЊЕ ПОСТУПКА ЗА ЕКСПРЕСНЕ ПОШИЉКЕ

За годину дана у Србији би требало да се примењује процес обраде експресних пошиљки пре приспећа, који подразумева електронску обраду података и процену анализа ризика, не само када је царини на располагању најавни манифест, већ и раније. Овом пројекту била је посвећена и Радионица одржана 18. i 19. октобра, у организацији GIZ-a (немачке организације за техничку сарадњу) на којој се у улози предавача представио Дитмар Јост, експерт у овој области и интернационални консултант. Уз активно учешће представника наше царине и компаније DHL у Србији, Радионица је имала  циљ да се  заједнички размотри  визија будућег оптималног решења, односно шта је могуће урадити у оквиру пројекта, који ће бити основа детаљнијег оперативног плана.

У вези снимања постојећег стања, како се спроводи процес обраде експресних пошиљака, и временским роковима, Јост је од представника приватног и јавног сектора добио подробне информације о процедурама заснованим, пре свега, на најавном манифесту. Детаљно је објашњен ток царинског поступка -  од  оператера који царини подноси најавни манифест пре приспећа авиона, преко осталих  царинских формалности, до пуштања робе. Такође је упознат са правним оквиром за царински поступак обраде експресних пошиљака, који се налази у важећем Царинском закону и Уредби о царински дозвољеном поступању са робом.

Када је реч о електронском пословању указано је  да  је Управа царина завршила тестирање Система за поједностављени поступак са експресним пошиљкама на задовољавајући начин,  али овај систем још није почео да се примењује. Експерт Цезари Совински представиo je  начине обраде експресних пошиљака и  поједностављења царинског поступка чији је крајњи циљ његово убрзање.  Представљени су примери добре праксе и у том контексту приказано је како се овакви поступци спроводе у Белгији, Словенији, Пољској, Литванији и Словачкој.

О информационом систему Управе царина, односно могућности да се уради апликација која би подржала убрзање поступка са експресним пошиљкама, говорила је  Љиљана Јовановић, начелница Одељења за пројектовање, програмирање и извештавање. Указавши да наш ИС има више од 300 апликација, објаснила је да смо спремни за увођење спецификације која би подржала убрзање поступка.

То подразумева додатни модул за непотпуну декларацију, модул за процену ризика и модул за обрачун дажбина и плаћање. Ова активност би могла  бити окончана за  највише шест месеци, под условом да је одобрен добар пројектни задатак. За имплементацију би била неопходна и спољна сарадња у вези пројектовања, развоја и пуштања у рад, казала је Јовановићева.

Осим колега из Одељења за царинске процедуре, Одељења за анализу ризика, Испоставе DHL и других служби Управе царина, веома конструктиван допринос успеху ове Радионице дали су и представници компаније DHL.Помоћник директора УЦ – Сектора информационих и комуникационих технологија, Веселин Милошевић, истакао је да је немачка влада више пута показала спремност да помогне унапређење царинског пословања у Србији, изразивши наду  да ћемо заједничким снагама пронаћи начина за поједностављење и убрзање поступка са експресним пошиљкама.