ИЗАЗОВИ НА ПУТУ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ ЦАРИНСКОГ ПОСЛОВАЊА

Радионица „Стратешки циљеви модерне царинске администрације“ одржана 20. и 21. септембра у Управи царина, била је прилика да од експерата Генералног Директората за порезе и царинску унију (DG TAXUD) Европске комисије, добијемо информације који нас изазови очекују током имплементације система аутоматизације царинског пословања.

Увођење NCTS-a у националним оквирима, а затим и оперативна примена заједничког транзитног поступка је тек почетак процеса аутоматизације, с обзиром да је за све земље потенцијалне чланице Европске уније, предвиђен потпуни прелазак са папирног на електронско царинско пословање.

Током радионице предочено је више система електронског пословања карактеристичних за модерне царинске администрације, као и  нових система који тек треба да буду успостављени у Европској унији пре и после 2020. године. С обзиром да пуна аутоматизација пословања  представља врхунски приоритет и срж пословне и ИТ стратегије Управе царина, експерти DG TAXUD су дали доста информација како бисмо припремили мапу пута за развој и дистрибуцију електронских система.

У овом тренутку на тој мапи приоритет је увођење аутоматизованог система, најпре извоза, а затим увоза. Модел треба да буде урађен на националном нивоу у складу са стандардима Европске уније.

За увођење свих наведених система, уз помоћ и подршку Европске комисије, биће потребно неколико година, навео је Франк Јансенс, руководилац јединице одговорне за царинске пословне процесе и електронску царину у ЕК – DG TAXUD, који је уједно био и главни предавач током радионице. Он је најавио да су новине бројне, да задатак потпуне аутоматизације царинског пословања није ни мало лак, те да је скопчан је са великим напорима, финансијским улагањима, променом законодавства и другим изазовима који прате овакве процесе.

Пројекти ће се углавном финансирати из ИПА фондова Европске уније, а мањим делом из буџета Србије, па треба пажљиво сагледати приоритете.

У оквиру сесије која је била посвећена буџету и трошковима краћу презентацију је одржао Иван де Сутер, експерт DG TAXUD Европске комисије.

Већ у припремној фази за имплементацију електронске царине, препорука је да Управа царина користи помоћ неке развијене царинске администрације с којом би требало да реализује Твининг пројекат. Неопходно је и ангажовање резидентног саветника који ће помоћи у поступку дизајнирања система. С обзиром да ће пројекти аутоматизације царинског пословања у једном делу бити национални трошак, мора се планирати буџет за године које долазе, као и број царинских службеника који ће учествовати у тим пројектима нагласио је Сутер.

Ниф Кармоди, експерт за царинско законодавство Европске уније, представила је Царински законик ЕУ (UCC) који је ступио на снагу 1. маја 2016. године, као и друге прописе донете за његово спровођење, односно промене до којих би требало да дође ради усаглашавања нашег Царинског закона са европским законодавством.

Према речима Надице Пантовић, шефа Одсека за царинску политику Министарства финансија, представљене промене прописа ЕУ значајно утичу на измену прописа у Србији, која има обавезу усклађивања свог законодавства са Европском унијом. Промена закона је сложен посао и наш план је доношење новог Царинског закона до краја трећег квартала следеће године, објаснила је Пантовићева.

Модератор радионице био је Веселин Милошевић, помоћник директора Управе царина – Сектора за информационе и комуникационе технологије. Сумирајући резултате радионице, он је оценио да ће све информације добијене од европских експерата бити од велике користи и значаја за предстојећа стратешка опредељења која нас очекују.

За успешно спроведену радионицу, експертима DG TAXUD-a EK, осим Милошевића, посебно су се захвалили Весна Хрељац Ивановић, помоћница министра финансија и Гордана Видановић,  саветница за царинска питања  у Мисији Републике Србије при ЕУ.

Поред представника Управе царина - из Централе и царинарница, радионици су присуствовали и представници бројних министарстава, као и представници Делегације Европске уније у Србији, Привредне коморе Србије, Удружења банака, Удружења осигуравача, Националне асоцијације шпедитерских друштава и агената, као и Пословног удружења за међународни транспорт.