ЗЛОУПОТРЕБЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ ЧЕСТЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА

На Правном факултету у Београду је у организацији Завода за интелектуалну својину Србије и Студентског парламента овог факултета 22. децембра одржана конференција под називом „Фалсификати коштају више“, у чијем је фокусу било кршење права интелектуалне својине путем  рачунара, коришћењем интернет мреже. Било је речи о каналима промоције и online куповине лажних производа, начинима, активностима, истрагама у циљу откривања превара, као и алатима, софтверима за откривање и спречавање трговине фалсификованом робом преко интернета и проблемима који у пракси настају због благих казни за извршиоце ових дела.

На тему „Интернет и друштвене мреже - „место“ извршења кривичних дела против интелектуалне својине“, говорио је мр Микаило Тијанић, шеф Одсека за сузбијање криминала у области интелектуалне својине, при Одељењу за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Србије. Полиција, према његовим речима, наилази на фејсбук профиле који се редовно ажурирају, чији изглед профила, урађен на високом нивоу, наводи на утисак да се ради о највећим продавцима фалсификоване робе. Међутим, имаоци профила најчешће одлазе на пијаце или отворене тржне центре, сликају робу и стављају фотографије на фејсбук, нудећи је. Када је неко поручује, њихов одговор је да робе има и да ће стићи за дан-два. За то време могу да „скокну“ до Панчева, или неког другог „бувљака“, набаве фалсификовану робу и пошаљу је купцима.

„Опасност од лажних медицинских производа у речи и слици“ била је тема Павла Зелића, менаџера за међународну сарадњу, европске интеграције и односе са јавношћу, из Агенције за лекове и медицинска средства Србије, који је присутним студентима поделио стрип-игру о фалсификованим лековима „Лана Тафи“, едукативно средство које се на необичан начин бави важним порукама о опасним лажним лековима. Сви фалсификовани лекови су опасни због заједничког именитеља: ниског и непроверљивог квалитета производа. Никако не треба набављати лекове преко интернета, нагласио је Зелић, рекавши, између осталог, да постоји висок ниво одговорности свих актера у легалном ланцу снадбевања, од произвођача и увозника, преко веледрогерија и апотека, па до здравствених радника и да је развијена добра сарадња свих поменутих кључних чинилаца здравственог система са државним органима одговорним за борбу против фалсификованих лекова: Инспекцијом за лекове и медицинска средства Министарства здравља, Агенцијом за лекове и медицинска средства Србије, полицијом, царином и другима. Појава фалсификованих лекова је захваљујући томе ограничена на неконтролисане канале као што су шверц лекова и илегална продаја која се организује у одређеним срединама, на пример теретанама, пијацама и „апотекама“ које послују преко интернета и којима често управљају директно криминалне организације.