Округли сто: Сива економија - Нулта толеранција, од прокламације до реализације

У борби против сиве економије потребна је координација министарстава, привреде и пореских обвезника али и подизање свести у друштву о значају који они имају у настојању да се њен ниво смањи. Осим тога, потребно је да се институције повежу међусобно и да се формира заједнички орган, а потом да се крене у акцију, закључак је округлог стола "Сива економија - Нулта толеранција, од прокламације до реализације".

"Према истраживањима које је Економски факултет радио, сива економија се сада налази на нивоу од 32 одсто БДП-а што је у поређењу са регионом шест посто више. Планирамо да у наредне три године тај проценат сведемо на ниво региона", каже Никола Ћорсовић, државни секретар у министарству финансија. Он каже да је у процесу решавања проблема сиве економије, која је према његовој оцени проблем који задире у све поре једног друштва, поред координације институција важна и изградња тих институција и то није једноставан посао већ ће он трајати годинама.

У дебати је учествовао и директор Пореске управе Иван Симич који каже да се наплата ПДВ-а повећава из године у годину па да је тако 2013. године наплаћено скоро 350 милијарди динара ПДВ-а док је прошле године та цифра била 336 милијарди, а 2008. 275 милијарди. "Пореска управа је ове и прошле године спровела много више контрола. Ове године смо били на "Бирфесту", сабору трубача у Гучи и другим манифестацијама и тамо уочили велики број неправилности који је процентуално износио око 50 одсто", каже Симич.

Драгован Милићевић, државни секретар у министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, каже да Србија нема неких великих проблема када је у питању учешће сиве економије у БДП-у у односу на неке друге државе."У последњих десет година просек учешћа сиве економије у БДП-у Румуније је 37,3 посто, у Чешкој 16,8 процената, Словачкој 17,5, а у Словенији 25,4 одсто", наводи Милићевић.

Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић каже да привредници више не верују да су институције и држава способни да их заштите од дискриминације и нелојалне конкуренције. "Чини ми се да је систем направљен тако да нико није одговоран", истиче Кнежевић. Он је навео пример бувљака у Панчеву на коме постоји 2.200 тезги, а од којих како каже ниједна не плаћа порез нити има порекло робе. Кнежевић је истакао и да је велика количина хране, која се продаје по Војводину, донета из Мађарске.

На ту тему надовезао се помоћник директора Управе царине Душко Маринковић који је рекао да постоји основана сумња да та храна нелегално улази у Србију али да је то проблем који Управа царине не може самостално да реши. "Постоји могућност да исте особе по неколико пута прелазе државну границу али податак о томе колико је пута одређена особа то урадила царина не поседује. Тај податак има само полиција. Зато морамо да створимо правни оквир да би стекли увид у податке којима располаже полиција", наводи Маринковић.

На крају дебате модератор Милан Ћулибрк, главни и одговорни уредник магазина НИН, је рекао да ће пратити рад институција на овом пољу у наредном периоду као и остварене резултате како би надлежне подсетили на закључке донете на овој дебати.