Електронска трговина у Србији

Због великог интересовања које за тему царињења поштанских пошиљака постоји претходних месеци, у Београду је 16.10.2013 године, одржана конференција за новинаре под називом '' Царинска политика и електронска трговина у Србији''. 

Електронска трговина у Србији заступљена је већ дуже време, али је увођењем PayPal сервиса (април 2013.), интензитет те трговине знатно порастао. Од тада су грађани у могућности да једноставном регистрацијом свог налога на on-line PayPal сервису купују робу широм света. Очекује се да ће такав вид трговине утицати на појачану конкуренцију, што доводи до пада цена на тржишту и самим тим представља директну корист за потрошаче.

На конференцији за новинаре је, у име Управе царина Србије, учествовао помоћник директора Веселин Милошевић који је нагласио да је царинска служба спремно дочекала увођење PayPal сервиса у нашој земљи и да се процес царињења пошиљака несметано одвија. Евентуална кашњења у испоруци пошиљака, како је истакао, нису проузрокована никакавим застојима у раду царинске службе, која је увођењем додатних смена и прерасподелом запослених, учинила све да до такве ситуације не дође.

Он је подсетио да је према подацима царинских испостава, које се баве царињењем пошиљака пристиглим из иностранства, од момента увођења PayPal сервиса у Републици Србији број пошиљака повећан за готово 50% у односу на ранији период.

На пример, само у царинском реферату Пошта Нови Сад, у протеклих 6 месеци пристигло је преко 15.500 пошиљака поручених преко интернета уз коришћење Pay Pal сервиса. За наведене пошиљке обрачунате су увозне дажбине у износу од скоро 10,5 милиона динара, од чега око 95% представља обрачун ПДВ-а, с обзиром што најчешћа вредност ових пошиљака не прелази 50 евра.

Да подсетимо: пошиљке мале вредности (до 70 евра) које грађани добијају од физичких лица, ослобођене су СВИХ увозних дажбина (ПДВ –а и царине), док су пошиљке мале вредности (до 50 евра) које су наручене из иностранства од правног лица, ослобођене су царинских дажбина, али подлежу наплати ПДВ-а.

Уколико пошиљка из иностранства стиже у поштанском саобраћају преко ПТТ службе, и подлеже наплати увозних дажбина, царини се применом јединствене царинске стопе у висини од 10% + ПДВ.

Ако је реч о пошиљци која подлеже наплати увозних дажбина и стиже посредством неке курирске службе (DHL, FEDEX...) онда се, сходно прописима, у поступку царињења примењујуе стопа која је прописана Законом о царинској тарифи (која може бити виша или нижа од јединствене царинске стопе од 10%) + ПДВ.

Треба имати у виду да се за пошиљке које подлежу наплати увозних дажбина, царинска основица увећава за износ трошкова транспорта и поштарине.

Доста грађана то не зна, па се често дешава да реагују због износа увозних дажбина које треба да плате приликом царињења.

Управо због тога је, како је истакао помоћник директора Управе царина Веселин Милошевић, важно истаћи да нема говора да се наплата увозних дажбина  врши паушално тј. слободном проценом царинског радника. Наплата увозних дажбина је, како је казао, прописана законском регулативом, а Управа царина као извршни орган дужна је да важеће прописе примењује при спровођењу одговарајућих царинских поступака.

Конференцију за новинаре посвећену овој теми отворио је државни секретар из Министарства унутрашње и спољне трговине и телекомуникација, Драгован Милићевић, док су се присутнима поред представника Управе царина обратили и представници Поште, као и Савета Републичке агенције за поштанске услуге.

Бојана Николић, директорка Дирекције за експрес, пакетске и логистичке услуге је потврдила да су Пошта и Царина заједно радиле на подизању квалитета услуга, те да су мењале и прилагођавале своје радно време, као и број људи који раде на пословима обраде поштанских пошиљака.

Заменик председника Савета Републичке агенције за поштанске услуге, Славко Ђумић је у свом обраћању подвукао да електронска трговина има изузетне потенцијале као фактор укупног економског развоја. Он је, међутим, додао да је то и потенцијални канал за нелегалну трговину, због чега сви органи треба да предузимају одлучне мере у циљу спречавања таквих појава.