Цариници на рекама будно мотре на кријумчаре нафте

Око 255 тона кријумчарене нафте заплењено је само прошле године, а о томе колико су кријумчарења честа и којим се триковима кријумчари служе, за Јутарњи програм РТС-а говорио је шеф речне екипе Управе царина Вељко Кондић.

Кријумчарење нафте је увек актуелно због енормних зарада, тога је увек било и вероватно ће увек бити, а наша служба заједно са колегама из полиције представља "прву линија одбране" када је прекогранични шверц на рекама, пре свега на Дунаву, у питању, рекао је Вељко Кондић на почетку гостовања.

Новинарка се надовезала споменувши недавну заплену 220 тона нафте, коју је полиција пронашла на једном теретном броду у близини Пупинововог моста.

„Наша сарадња је заиста одлична, могло би се рећи да је на изузетно високом нивоу, како у размени информација, тако и у планирању и извођењу заједничких акција, а ако вам кажем да смо свакодневно на Дунаву, јасно вам је да будно мотримо на шверцере“, казао је Кондић и објасниo да Речна екипа за контролу водних путева, која је део Одељења за сузбијање кријумчарења, располаже са пет најсавременијих чамаца, три патролна и два десантна, опремљених радарским системом за осматрање.

„Све активости будно се прате у Командном центру Управе царина, а када се томе додају одлично обучени људи, веома посвећени овом ризичном и опасном послу, резултати не могу да изостану“, додао је он.

Чињеница је да кријумчари на Дунаву имају брзе чамце, да су добро организовани, да раде у мањим групама, а радио и мобилним мрежама чак шпијунирају полицију и царинике. Како се нафта најчешће претаче са страних бродова, свакако је реч о међународном шверцу.

„Ово је само један од модалитета кријумчарења, када је у све укључена и бродска посада, која у томе свесно учествује. У том, како сте лепо рекли, међународном шверцу, на једној страни имате страни брод, који најчешће део свог погонског горива препродаје домаћим кријумчарима. То је огромна штета за државни буџет.

Кретање бродова на пловном путу Дунав-Сава-Тиса, њихова ризична заустављања и друге активности које указују на потенцијални криминал пратимо преко Речног информационог система (РИС), објаснио је шеф речне екипе.

"Дешава се да у различитим периодима и на различитим подучјима, бродови сакривају и испоручују нашим људима кријумчарену нафту. Углавном се ради о страним посадама, али има и домаћих. Роба свакако завршава на нашем подручју и нашем сивом тржишту", истакао је Кондић.

Шверц нафтних деривата Дунавом је најзаступљенији, али не и једини.

"Актуелна је акцизна роба односно цигарете. Сусретали смо се и са шверцом пшеничних производа", казао је Кондић и додао да се за кријумчарење најчешће употребљавају бродови из старих флота, јер пружају огромне могућности за сакривање.

"На таквим бродовима, кријумчари врше велике преправке које је тешко уочити. Издвојио бих украјинске бродове. То је веома стара флота и бродови су огромни. Потребна нам је велика вештина и знање да пронађемо нешто на њима. Најчешће превозе руде", навео је шеф речне екипе Управе царина.

Када уђе у Србију, кријумчарски брод се на одређеним погодним подручјима сусретне са нашим баржама на које се у току пловидбе пребацује нафта.

"Раније се то обављало на простији начин. Како их ми откривамо, тако настају нове методе", објаснио је он.

Када се нафтни деривати са бродова извуку на копно, кријумчари користе и друмски превоз. Недавно је у Ковину откривен комби који је превозио две тоне кријумчарене нафте. У комбију је пронађена и пратећа опрема неопходна за претакање нафте, као што су различите пумпе и дугачка гумена црева.

„Зна се да има неколико група које то раде. Кажу да они гориво плаћају 50 динара по литру, а кријумчаре на тоне, дакле зарада је Велика“, констатовала је новинарка.

„ Потпуно сте у праву. Зарада није велика, она је огромна и реципрочна штети која се тиме наноси државној каси. Морам да нагласим, да смо од 2013 до половине августа ове године задржали више од 550 тона кријумчарене нафте. Ако посматрамо тих 6,5 година, само царинска служба просечно годишње успе да спречи кријумчарење око 80 тона нафтних деривата. Неке године су посебно успешне, па смо тако као што сте поменули на почетку прошле године спречили да кријумчари препродајом зараде на чак 255 тона горива које су нелегално покушали да пребаце у сиве токове“, објаснио је Кондић.

Кријумчарења су забележена и на Сави и на Тиси, а поред кријумчарења, на српским рекама се дешавају и друга кривична дела.

"У последње време дешавале су се чак и пљачке, када се лопови бекрупулозно попну на бродове и са њих покраду резервне делова. То се ради на бродовима који на сидришту чекају утовар или истоварм најчешће у лукама у Новом Саду, Панчеву и Смедереву", рекао је Вељко Кондић на крају гостовања.